Specijalni tužilac Veljko Rutović rekao je sinoć da je ruski državljanin Eduard Širokov jedini osumnjičen za pripremanje djela protiv ustavnog uređenja i bezbjednosti Crne Gore, kao i plan o lišavanju života bivšeg premijera Mila Đukanovića.
Gostujući u emisiji «Okvir» RTCG, Rutović je rekao da je za to krivično djelo osumnjičen samo Širokov, koji se, pored toga, sumnjiči i za stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj terorizma.
On je rekao da, ukoliko dvojica osumnjičenih Rusa, Eduard Širokov i Vladimir Popov, ne budu dostupni crnogorskim organima, postoji mogućnost da im se sudi u odsustvu.
Šef crnogorske kancelarije Interpola, Dejan Đurović, saopštio je u istoj emisiji da je crnogorski Interpol imao kontakt sa ruskim kolegama, koji su im polovinom novembra potvrdili brojeve pasoša i adrese dvojice osumnjičenih Rusa, ali i da od tada nijesu odgovarali na upite iz Crne Gore.
Đurović je rekao da crnogorski Interpol, iako je to tražio, od Moskve nije dobio fotografije dvojice osumnjičenih Rusa, te da su do ostalih podataka o Širokovu i Popovu, neophodnih za raspisivanje crvene Interpolove potjernice, došli zahvaljujući pomoći srpske policije.
“Ukoliko se nalaze na teritoriji Rusije, oni ne mogu biti izručeni po osnovu međunarodne potjernice”, rekao je Đurović i dodao da je optimista da će dvojica Rusa biti izručeni ako se nađu na teritoriji neke druge države.
On je podsjetio i da Crna Gora sa Rusijom nema potpisan sporazum o međusobnom izručenju sopstvenih državljana koji su počinili krivična djela, dok je sa Srbijom takav sporazum potpisan.
Interpol je krajem prošle godine raspisao potjernice za ruskim državljanima, 45-godišnjim Eduardom Širokovim iz Čita i 36-godišnjim Vladimirom Popovim iz Kurgana, te srpskim državljanima Nemanjom Ristićem i Predragom Bogićevićem, osumnjičenima za terorizam u pokušaju i stvaranje kriminalne organizacije.
Tužilaštvo smatra da su dvojica Rusa, zajedno sa Ristićem i Bogićevićem, organizovali kriminalnu grupu od koje su tražili izazivanje nereda, svrgavanje legalno izabrane vlasti i ubistvo tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.
Prema proširenoj naredbi za sprovođenje istrage, neredi su trebali da počnu u izbornoj noći, kada je komandu nad operacijom trebalo da preuzmu bivši šef srpske žandarmerije Bratislav Dikić i, za sada, neimenovani lider Demokratskog fronta.
Crnogorski premijer Duško Marković rekao je ranije ove nedjelje da su vojno-obavještajne strukture bliske Rusima odgovorne za “incident” na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
„Crnogorski slučaj je neka vrsta modus operandi kako ruske paramilitarne i druge službe drugde deluju“, rekao je Marković Vol Strit Džornalu. „Postoji neka vrsta obrasca“
On je odbacio navode da je incidente u toku izborne noći organizovala njegova Demokratska partija socijalista, kako bi podstakla podršku birača.
„Možete li zamisliti da neko prikupi ruske i srpske državljane i organizuje takav događaj“, rekao je Marković.
Rusija je negirala umiješanost u navodni pokušaj državnog udara u Crnoj Gori, ali se i usprotivila novom proširenju NATO-a bez organizovanja referenduma u Podgorici.