Srbija je prva u Evropi po broju dece obolele od raka, a ova bolest je jedan od najčešćih uzroka smrtnosti dece, prema istraživanjima Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC - The International Agency for Research on Cancer) iz 2015 godine.
Polovini dece u Srbiji je problem da se popne uz stepenice, rezultati su projekta "Načini pravi izbor za dugoročno zdravlje", koji je sproveo Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke.
Alarmantni trendovi načina ishrane i nivoa fizičke aktivnosti školaraca, koji su ispitivani na teriroriji čitave Srbije, ukazuju na potencijalno veliki rizik oboljevanja od hipertenzije, dijabetesa, bolesti srca i krvotoka i različitih vrsta karcinoma u odraslom dobu.
Usled nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane gotovo polovina dece ima problem da se popne stepenicama do drugog sprata, a kultura ishrane je jako loša. Svega trećina dece konzumira dovoljne količine mleka i mlečnih proizvoda, 15 odsto pretežno jede masnu hranu, a više 60 odsto nema nikakve redovne fizičke aktivnosti, navodi Centar.
Od sedamdesetih godina prošlog veka broj najmlađih obolelih od raka, globalno za decu od 0-14 godina, porastao je sa 165.000 na 215.000, a za tinejdžere od 15-19 godina, godišnje je broj novodijagnostikovanih 85.000.
Pretpostavlja se da je taj broj i veći, jer mnoge zemlje, kao što je naša, nemaju registar za rak koji prati ovu populaciju.
"Dečiji rak je manje učestao nego rak kod odraslih. Stopa preživljavanja je veća kod dece nego kod odraslih. U razvijenim zemljama stopa preživljavanja je 84 odsto. U Srbiji je oko 70 odsto. Veća stopa preživljavanja je po visokoj ceni, jer ostaju posledice lečenja," navodi se u saopštenju Udruženja izlečenih pacijenata "Mladica".
Iz tog udruženja pozivaju sve na edukaciju i stvaranje uslova koji će značiti: Ranu dijagnostiku, lečenje i dugoročno praćenje posledica lečenja.
Briga o mladicama (bivšim pacijentima) i njihovom zdravlju u godinama posle lečenja je jednako važna kao i lečenje.
Po evropskom strateškom planu za decu i tinejdžere sa rakom se ove dve stvari izjednačavaju, jer 95 odsto mladića ima neku dugoročnu posledicu (problemi sa srcem, sterilitet, pojava sekundarnog maligniteta).