Nevladina organizacija CRTA počela je u sredu na beogradskom Trgu Republike prikupljanje potpisa građana, kako bi, kroz akciju "Gde nas sve nadziru", podnela zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Ministarstvu unutrašnjih poslova sa pitanjem da li je građanima ugrožena privatnost uvođenjem nadzornih na kamera na više lokacija po gradu opremljenih sistemom za automatsko prepoznavanje lica.
Akcija CRTA-e je usledila posle objave srpskih vlasti da se ovakve kamere i sofisticirana moderna tehnologija uvode u cilju smanjenja kriminaliteta, a sve se radi u saradnji sa kineskim kontroverznim komunikacionim gigantom "Hjuaveiem" (Huawei). Ta kineska kompanija se, inače, zbog ugrožavanja bezbednosti i privatnosti ljudi već našla na udaru vlade Sjedinjenih Država, po optužbom da se ponaša kao špijun kineske vlade.
Ne propustite: Huavei postavio nadzorne kamere u Ugandi - šta se radi s podacima?Na zahtevima koje građani upućuju MUP-u nalazi se više pitanja, poput onog gde su sve lokacije na kojima će kamere biti postavljene, kako se čuvaju podaci koje te kamere prikupe, za koju svrhu se oni koriste, kao i koliko je koštala nabavka tih kamera.
Zahteve su građani ubacivali u glasačku kutiju postavljenu na punktu pored spomenika knezu Mihailu, a prikupljeni zahtevi će u petak biti poslati MUP-u, koji po zakonu ima 15 dana da odgovori, putem pošte, ili putem i-mejla, rekla je za Glas Amerike Ivana Markulić iz CRTA-e.
Nevladina orgtanizacija CRTA sprovela je na Trgu Republike u Beogradu akciju "Gde nas sve nadziru" povodom prikupljanja potpisa građana za zahtevanje informacija od javnog značaja od MUP-a Srbije, u vezi sa kamerama za nadzor koje poseduju tehnologiju prepoznavanja lica, u Beogradu, 25. septembra 2019. (Foto: Veljko Popović, VoA)
Ona kaže da će CRTA biti u kontaktu sa građanima i proveravati da li su odgovori stigli, a da će u slučaju da to izostane CRTA pisati žalbu povereniku za informacije o dostupnosti informacija od javnog značaja i od njega će tražiti da izvrši pritisak na MUP da odgovori građanima.
"Danas smo ovde da ukažemo na problem ovih amera koji narasta u Beogradu i u celoj Srbiji, ali i da podsetimo građane da treba da se bore za svoja prava, a to su u ovom slučaju prava za slobodan pristup informacijama od javnog značaja", rekla je Markulić.
Your browser doesn’t support HTML5
Nećemo da živimo kao u Velikom bratu
Ona je podsetila na najave ministra policije Nebojše Stefanovića da će na 800 lokacija biti postavljeno 1.000 kamera proizvođača Hjuaveia, te da će biti stavljene tamo gde je stopa kriminaliteta veća.
"Mi ne želimo da živimo u 'Velikom bratu' i da budemo stalno nadzirani", kaže Markulić. "Pitanje je i da li se te kamere koriste da se retroaktivno pogleda neki događaj, ili smo pod nadzorom u realnom vremenu i zbog čega".
Ne propustite: Hiljadu novih kamera u Beogradu za (ne)miran sanPodsetila je da je kineska kompanija izdala saopštenje da su kamere već postavljene i da su pokazale dobre rezultate. "Mi smo i od Hjuaveia saznali više nego od naše nadležne institucije o ovom slučaju, a to je MUP", rekla je Markulić.
Pavle Dimitrijević iz CRTA-e naglašava da je smisao cele šire akcije razgovaranje sa građanima o pitanju njihovog prava da znaju.
"Bez obzira na to što su nadežni najavili da bi to trebalo da doprinese smanjenju stope kriminaliteta ili povećanju bezbednost, mi na ovaj način izražavamo zabrinutost da se ti podaci eventualno mogu zloupotrebiti. Mi zapravo ne znamo koji je obim celog projekta, na koji način će ti podaci biti čuvani, ko će biti nadležan da podatke obrađuje i da li smo prosto bezbedni od bilo kakve vrste zloupotreba", rekao je Dimitrijvić.
On naglašava da ovi "naročiti osetljivo podaci" treba da budu posebno obezbeđeni od strane nadležnih organa, a pre svega mora da postoji jasan pravni osnov zašto se ti podaci prikupljaju.
Nevladina orgtanizacija CRTA sprovela je na Trgu Republike u Beogradu akciju "Gde nas sve nadziru" povodom prikupljanja potpisa građana za zahtevanje informacija od javnog značaja od MUP-a Srbije, u vezi sa kamerama za nadzor koje poseduju tehnologiju prepoznavanja lica, u Beogradu, 25. septembra 2019. (Foto: Veljko Popović, VoA)
"Mi ovde upravo pričano o tome - ne samo da je u pitanju prikupljanje podataka, nego je u pitanju i osnovni razlog zašto se i koliko takva akcija sprovodi. Mi čak ne znamo ni da li je ona zaista počela, da li su kamere instalirane na različitim lokacijama po gradu, koliko je kamera i šta je njihova funkcija. Za početak Ministarstvo treba da nam objasni o čemu se radi", kazao je Dimitrijević.
Nakon toga, kaže Dimitrijević, "procenili bismo da li je to ovom društvu potrebno i - još važnije - da li je po zakonu".