U Nacionalnom institutu za demokratiju u Vašingtonu održana je diskusija o javnom mnjenju, dezinformacijama i stanju u medijima na Zapadnom Balkanu, na kojoj su učestovali i predstavnici nevladinih organizacija iz regiona. Srbiju je predstavljao Vujo Ilić iz organizacije CRTA koji je u razgovoru za Glas Amerike, posle sastanaka u NDI, ocenio da postoji velika zabrinutost zbog stanja medija u Srbiji.
"Od naših zvaničnika ćesto možemo da čujemo da su mediji u Srbiji slobodni jer postoje još neki mediji koji i dalje kritikuju vlast. Ali mi želimo da kažemo da to nije sloboda medija, da su mediji slobodni onda kada najveći broj građana jedne zemlje može da ima izbor između različitih kvalitetnih medija preko kojih se informiše o dešavanjima u društvu i državi. Ja mislim da takva sloboda medija u Srbiji ne postoji."
Glas Amerike: CRTA je takođe radila svoj monitoring o tome kako srpski mediji izveštavaju o spoljnim faktorima. Kakvi su nalazi tog monitoringa?
"Analizirali smo u toku godinu i po dana više medija, više televizija, onlajn portala i dnevnih novina i pokušavamo da vidimo kako mediji predstavljaju EU, SAD i ostale aktere. Ono što je nama važno da istaknemo u ovom istraživanju jeste da se u srpskim medijima EU gleda na jedan neutralan način. Što znači da kada gledamo ton izvešvavanja, to je prenošenje otvaranja poglavlja, što je nešto o čemu građani ne moraju mnogo da znaju i nemaju utisak da to utiče na njihov život. Sa druge strane, kada gledamo kako se izveštava o Rusiji i Kini to je uglavnom pozitivno izveštavanje. Ono što mi primećujemo je da je to određena vrsta nesklada između nekog dugoročnog strateškog opredeljenja Srbije za članstvo u EU. Sada možemo da vidmo da srpski zvnaičnici imaju neutralan odnos prema EU, pozitivan prema Rusiji i Kini. Nama se čini da je to formiranje jednog narativa i slike koja je drugačija od našeg strateškog opredeljenja da postanemo članica EU.
Your browser doesn’t support HTML5
CRTA: Medijski narativ u Srbiji drugačiji od strateškog opredeljenja države
Glas Amerike: Kakva je situacija u regionu? Na skupu u NDI-u su govorili i predsavnici iz Crne Gore i Makedonije, šta je narativ u njihovim medijima?
"Ono što je naš opšti utisak, vrlo generalno, je da je izveštavanje o EU i SAD nešto pozitivnije u svim zemljama regiona, i u Crnoj Gori i u BiH i u Makedoniji nego što je u Srbiji. Ima tu svojih specifičnosti – Bosna je specifična zbog institucionalne podeljenosti koju prati i medijska podeljenost - neko ko prati medije u Republici Srpskoj dobijaće neutralniju ili negativniju sliku o EU, dok će u Federaciji biti dosta drugačije. Crna Gora je specifična jer je jedina članica NATO-a i dosta je napredovala na putu ka EU, tako da je izveštavanje o EU dosta pozitivno, ali za članicu NATO-a je veoma nisko u odnosu na ono što bismo očekivali, iznenađujuće nisko. U Makedoniji posle promene vlasti dolazi do pluralizma gde može da se dođe do različitih viđenja i percepcija EU, SAD i Rusije i to je jedan pozitivan trend koji bi svakako trebalo da pratimo"
Glas Amerike: Nešto što su u Srbiji kao trend konstatovale sve relevatne međunarodne organizacije je ugrožavanje slobode medija i koncentracija medijskog kapitala. Posle kupovine TV Prve i O2 od strane „Kopernikus Tehnolodži“, a zbog aluzija da su te televizije kupili ljudi bliski vlasti, Fridom Haus je ocenio da će„ojačati uticaj SNS ako je to uopšte moguće“. Kako vi iz CRTE vidite ovu potencijalnu vezu države i televizija sa nacionalnom frekvencijom?
"Ta koncentracija vlasništva nad medijima je nešto što bi sve trebalo da nas zabrinjava. Ne dešava se samo u Srbiji, dešava se i u drugim zemljama regiona i članicama EU kao što je Mađarska gde imamo sličan trend. Jednostavno nije više neophodno da vršite represiju nad novinarima da biste kontrolisali medije. To može da se čini tako što će pojedinci bliski vladajućim partijama kupovati medije, menjati uređivačku politiku, iako uvek čujemo od novih vlasnika da se uređivačka politika neće menjati, ona se na kraju uvek promeni. To je način da se iz javnog domena istisne svaka potencijalna kritika vlasti i da se ta vlast poziva na odgovornost. Mi u CRTI smo dosta zabrinuti kao i većina drugih organizacija iz Srbije, mi to vidimo kao deo procesa kontrole izvršne vlasti. Pored nezavisnih institucija kao što je REM, Poverenik, pored kontrole koju bi parlament trebalo da vrši, pored sudstva koje ima svoju funkciju kontrole vlasti, mi vidimo da se svi ti demokratski mehanizmi kojima se kontroliše vlast polako zauzimaju. Dovode se u situaciju da ne mogu nikako da ugroze vladajuću većinu. I mi mislimo da je to problem i vidimo da je proces evrointegracija dosta vezan za to što se dešava: ta podela vlasti, ljudska prava, vladavina prava su kriterijumi koje treba da ispunimo da bismo postali članica. EU je proteklih deceniju - dve bila faktor koji nas je vukao da idemo u tom pravcu. U Srbiji dolazi do urušavanja ovih principa, to nije dobro za nas, ni za članstvo u EU i ono što nam se čini jeste da je menjanje te slike o EU i urušavanje medijskih sloboda i nezavisnosti institucija jedan veliki proces koji zajedno treba da posmatramo u celiini i treba da osnažujemo medije i kontrolnu ulogu parlamenta i da te institucije budu pomoć u približavanju EU", zaključuje Vujo Ilić iz organizacije CRTA.