Na današnji dan pre deset godina dogodio se zemljotres u Indijskom Okeanu, toliko snažan da je izazvao pomeranje Zemljine ose za nekoliko centimetara. Na obali ostrva Sumatra, cunami koji je usledio, bio je razoran. Novinar Glasa Amerike izveštava iz Banda Aćea u Indoneziji, gde je ostalo malo dokaza o fizičkom razaranju ali su psihološke posledice među preživelima i dalje prisutne.
Komemoracije na plaži, minuti ćutanja I verske službe održavaju se širom Azije povodom obeležavanja desete godišnjice cunamija na Indijskom okeanu koji je usmrtio najmanje 220,000 ljudi.
Potpredsednik Indonezije, Jusuf Kala, podsetio da se ceo svet ujedinio posle te tragedije, i da je jedna od njenih pouka bila da komplikovani problem može da se rešava jedinstvom.
Postoje brojni spomenici, groblja i masovne grobnice širom Aćea, koji je bio najbliža tačka na kopnu podvodnom zemljotresu jačine 9,1 stepeni Rihterove skale, posle kojeg je usledio nalet cunamija.
Indonezija je pretrpela najteže gubitke od 13 zemalja pogođenih katastrofom, u kojoj je poginula skoro četvrtina miliona ljudi - od čega trećina dece, dok bez domova ostalo još skoro 5 miliona ljudi. Salmi Hardijanti izgubila je 23 rođaka. I kao što je to bio slučaj za desetine hiljada drugih žrtava, njihova tela nikada nisu pronađena.
“Trudim se da posetim svaku masovnu grobnicu u Banda Aćeu I da se molim za njih”.
Supruga Samsula Bahrija, u svojoj kući samo 20 metara udaljenoj od plaže, bila je jedna od neposrednih žrtava. Jedna humanitarna organizacija Bahriju je ponovo sagradila kuću na istom mestu.
“Ne mogu da priuštim da živim na bilo kom drugom mestu. Zato sam morao da se vratim ovde, iako se plašim”.
Tri kilometra unutar kopna nalazi se spomenik, koji je svedočanstvo snage cunamija u ovom razorenom selu. Dve hiljade 700 tona težak brod, 69 metara dugačak, 19 metara širok, koji je proizvodio struju na obali. Drugi cunami talas pomerio je brod 5 kilometara od njegove originalne pozicije.
Sudbina je poštedela samo 60 od 400 učenika ove srednje škole. Mladić sa imenom Surija sada pohađa tu školu. On je imao 7 godina u vreme katastrofe i izgubio je 12 članova porodice. Pronašli su ga, sa slomljenom nogom i drugim povredama, međunarodni humanitarni radnici i proveo je u bolnici mesec dana.
“Gde god da krenemo, bilo gde da sednemo, da otrčimo, smrt će nas svakako stići. Na milost Alaha, živimo i umiremo”.
Međunarodne i domaće organizacije su u provinciju Aće poslale ogroman broj humanitarnih radnika i milijarde dolara pomoći. Ali posle određenog vremena bilo je nemoguće raspoređivati pomoć i neke od tih agencija objavile su da donacije više nisu potrebne.
“Bilo je više novih kuća nego ljudi koji bi u njima mogli da žive. Bilo je više brodova i mreža nego ribara”.
Mingming Remata Evora, direktorka dečje nevladine organizacije “Plan International” u Indoneziji, preporučuje da se unapred predvidi smanjenja rizika u razvojnim projektima, kako se takav scenario ne bi ponovio. Naučnici kažu da su razorni cunamiji pogađali Sumatru kroz istoriju tako da bi stanovništvo u ovom priobalju trebalo uvek da bude spremno za neki novi.