Među najdiskriminisanijim grupama u Srbiji i dalje su osobe sa invaliditetom i žene, dok pripadnici LGBT populacije takođe spadaju u red onih kojima se najviše krše ljudska prava. Diskriminacija se kod žena i osoba sa invaliditetom najčešće manifestuje prilikom zapošljavanja, ali kod ove druge grupacije i prilikom obavljanja običnih dnevnih poslova, poput otvaranja računa u banci, podizanja svoje plate ili penzije, odlaska kod notara i slično, rečeno je na tribini "Diskriminacija kao način života" koja je u organizaciji portala Peščanik održana u ponedeljak u Beogradu.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da Srbija, poput i ostalih zemalja, nije lišena diskriminacije, iako u državi postoji adekvatan zakonski okvir za suzbijanje diskriminacije.
Ona se suprotstavila pitanju da li se može reći da je diskriminacija način života u Srbiji. "Ne bi bilo zgodno da to kažemo. Zaisata je prisutna u većem broju sfera u životu, neke društvene grupe su neprimereno često izložene diskriminaciji, ali ne bi bilo ni tačno, ni adekvatno, ni dobro za društvo kad bismo rekli da je to nekakav apsolutni okvir u kome živimo i da proizvodimo sistemske diskrimnacije donoseći zakone", rekla je ona.
Video: Poverenica o ugroženim grupama
Your browser doesn’t support HTML5
Poverenica o ugroženim grupama
Za razliku od pre nekog vremena, danas diskriminaciju niko ne negira, rekla je poverenica.
Ona je pozvala sve one koji su izloženi nekom obliku diskriminacije da to prijave nadležnim službama. Rekla je da je, s tim u vezi, i uloga organizacija civilnog društva vrlo važna, pošto se ne mogu svi diskriminisani odvažiti da slučajeve prijave.
Na tribini je rečeno i da u Srbiji 100.000 ljudi između ostalog nema uslove za život, da nema vodu, niti pristup zdravstvenim ustanovama, ili javnom prevozu.
Predstavnica Saveza slepih i slabovidih Srbije Jelena Stojanović je navela da nisu problem sami zakoni, već to što ih se institucije ne pridržvaju, te da su problemi mnogo veći u malim mestima.
Ona je ispričala primer da banke tretiraju slepe osobe kao nepismene i radno nesposobne i da traže od njih da ovlaste nekoga da im otvori račun da bi primili plate koje su sami zaradili, a u nekim slučajevima traže i da dovedu svedoke koji će garantovati njihov identitet.
"Naš položaj je nešto bolji nego ranije, usvajaju se zakoni, neko iz vlasti nas čuje", rekla je ona i skrenula pažnju na nedonošenje podzakonskih akata, koji bi olakšali primenu zakona i objasnili neke zakonske norme.
"Apelujem na sve da osobe sa invaliditetom posmatraju ne u skladu sa njihovim invaliditetom, nego kao osobe ravnopravne i sebi ravne. Verujte da ćete tada shvatiti da će biti možda i mnogo bolji radnici ako im date šansu", rekla je Jelena Stojanović.
Predstavnik Centra za unapređene pravnih studija Saša Gajin govorio je i o problemu rodnog identiteta, i ocenio da razgovori s nadležnima za oblast zaštite rodne ravnopravnosti "ne obećavaju".
"Zabrana diskriminacije nije sama sebi cilj, već je cilj da stvori društvu u kome su ljudi jednako slobodni. To je društvo jednake slobode, društvo u kome se slobode pojedinaca slažu između sebe, to je cilj koji bi trebalo da imamo i da razumemo kao načelo kojim se rukovodimo", rekao je Gajin.
On je podsetio da ne postoji društvo koje nema problem sa diskriminacijom. Ipak, ocenio je da je Srbija na začelju svih demokratija u ovoj oblasti. "Postoje neki organi vlasti koji ni jedanput nisu primenili zakon koji su dužni da primenjuju", rekao je Gajin i posebno skrenuo pažnju na ostvarivanje prava na ravnopravnost pred sudovima, jer ako to ne postoji, "onda imate ozbiljan problem".
Profesorka Daša Duhaček, govoreći o rodno zasnovanom nasilju, složila se da zakoni moraju da budu na prvoj liniji odbrane protiv diskrimnacije i da državne institucije imaju najveću odgovornost, ali je dodala da bilo kakve sistemske dugorčne promene moraju da budu zasnovane i na promeni obrazovih sistema. "To je nešto što mora da uđe u obrzovni sistem. Ako pogledate programe i udžbenike kako izgledaju... videćete da se ništa nije učinilo na tome da se rodno zasnovano nasilje prepozna", rekla je ona.
Jovana Vučković, iz nevladnine organizacije "Jednakost", rekla je da se različite grupe susreću sa različitim oblicima diskrimnacije, a da su neke diskriminisane po više osnova. "Romi i LGBT osobe se susreću sa posebnim vidom diskriminacije", rekla je ona.