Da li je moguć ravnopravniji tretman stranaka u medijima tri nedelje pred izbore?

Ambasada SAD u Srbiji pozvala je u poruci na Tviteru vlast u Beogradu da svim strankama obezbedi jednaku zastupljenost u medijima, a sve političke aktere da izađu na parlamentarne izbore 21. juna. Slična poruka u vezi sa medijskim tretmanom stranaka u kampanji stigla je nedavno od specijalnog izaslanika Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metjua Palmera. Da li je tri nedelje pred izbore u datim okolnostima moguće obezbediti ravnopravniji medijski tretman stranaka i da li bi to išta promenilo?

Da li je tri nedelje pred izbore moguć ravnopravniji tretman stranaka u medijima

Dosadašnji monitoring medija od strane nezavisnih organizacija ne ohrabruje. CRTA je nedavno utvrdila da je tokom vanrednog stanja u Srbiji, 91 odsto vremena u medijima bilo posvećeno vlasti, a 9 odsto opoziciji. Preliminarni rezultati novog monitoringa, od oktobra 2019. do raspisivanja izbora, opet pokazuju nedostatak medijskog pluralizma – 75 odsto vremena u prajm tajmu zauzele su vladajuće stranke. Jedan od razloga je za to je intenzivnija funkcionerska kampanja.

"Ono što mi primećujemo je da, kako se izbori bliže, aktivnosti fukncioknera postaju sve češće na terenu i u tom smislu mediji prate ono što se dešava. Naša preporuka je bila, s obzirom na to da je funkcionerska kampanja, odnosno nedsotatak jasnog razgraničenja šta su aktivnosti države, a šta stranke – u periodu kada je kampanja u toku, bi trebalo raditi na tome i boriti se da ta linija postane jasnija“, kaže za Glas Amerike Tamara Branković iz CRTE.

Ne propustite: CRTA: Vlastima 91 odsto ukupnog vremena na nacionalnim televizijama

Ali, u praksi te linije tema. U CRTI podsećaju da bi Agencija za borbu protiv korupcije trebalo da kažnjava funkcionere koji zloupotrebljavaju javne resurse za svoju kampanju, a REM da kontroliše ravnomernu zasupljenost stranaka u medijima – što se svelo na kontrolu izbornih blokova.

„Ali je problem u tome što se REM opredeljuje da prati samo taj program, izostavljajući veliki deo informative gde se izveštava o državnim aktivnostima, velikim projektima, javnim radovima, obilascima fukncionera koji opet u toj izbornoj kampanji jesu i nosioci nekih lista“, kaže Tamara Branković.

Profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na FPN Snježana Milivojević kaže za Glas Amerike da joj aktuelna situacija sa medijma deluje kao kontinuirana izborna procedura u Srbiji u proteklih 30 godina.

Ne propustite: REM: Opozicije u medijima više nego vlasti; Eksperti: Izveštaj osakaćen

"Sećam se da je devedesetih bilo izbora koje smo radno zvali, kada smo ih posmatrali, „lider bez rivala“, nekako me ta situacija podseća na sadašnju situaciju glavnog takmaca u izborima... Svi izbori su bez izuzetka devedesetih bili pod dominacijom vladajuće partije i predsednika, što savezne države, što Srbije. Što znači da su neke stvari, budući da su mnogi od izbornih učesnika socijalizovani na toj matrici iz devedesetih, direktno citirane, ako ne baš prepisane. Nekoliko razlika se takođe vidi, a ono što me uvek rastuži je da vidim da je opozicija manje napredovala nego vlast“.

Vlast i opozicija su prošle godine razgovarale o poboljšanju izbornih uslova i medijskog tretmana. Taj dijalog, kaže Milivojević, ništa nije promenio.

„Da je to tako vidimo iz činjenice da je ova kampanja, dve nedelje pred izbore prilično mlaka. Ne da ja želim burnu kampanju, ali jedini događaji su oni koje režira vladajuća stranka.“

Ne propustite: Za ili protiv bojkota: Izborne neregularnosti u Srbiji su pravilo, a ne izuzetak

Ako nije mogao višemesečni dijalog učesnika na izborima, malo je verovatno da tri nedelje pred glasanje pritisci spolja mogu da obezbede fer medijski tretman svih stranaka, saglasne su sagovornice Glasa Amerike.

"Ovaj period trajanja kampanje je nedovoljan da bi nadomestio veliki problem u nedsotatku medijskog pluralizma koji mi merimo, pratimo i koji utiče na to koga građani na kraju krajeva čuju, a sa druge strane u kom tonu ih čuju“, kaže Tamara Branković.

"Žalosno je, ali moram da kažem da su možda pritisci spolja efikasniji nego svi zahtevi iznutra, ali do promena neće doći dok ne počnu zahtevi iznutra da se uvažavaju. I ja mislim da je taj paradoks izborna enigma koju moramo što pre da rešimo“, zaključuje profesorka Snježana Milivojević.