Videokonferencijom predsednika Skupštine Srbije Ivice Dačića sa predsednikom Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidom Mekalisterom danas je praktično započeta druga faza međustranačkog djaloga, a kako je posle razgovora rekao Dačić dogovoreno je da stranke koje žele da učestvuju u međupartijskom dijalogu predlože predstavnike i platforme za dijalog, kao i da imenuju po dva stalna predstavnika koji će u dijalogu učestvovati od početka do kraja.
"Izneo sam opredeljenje vlasti u Srbiji da mi želi da se međustranački dijalog uspešno odvija, želimo da sve stranke učestvuju na izborima. Ja želim da iskoristim priliku da pozovem sve političke koje žele da učestvuju u ovom političkom dijalogu da se obrate Narodnoj skupštini da odrede svoje predstavnike, da iznesu svoje platforme", rekao je Dačić posle sastanka sa evropskim zvaničnicima.
Dačić je poziv uputio i onim strankama koje ne žele da učestvuju u međustranačkom dijalogu. One je rekao da će se narednih nedelja znati detalji i oko formata, tema i zvaničnom početku druge faze ovog dijaloga i pozvao je predstavnike stranaka da ne daju izjave za medije dok se dogovor ne postigne.
Ne propustite: Može li dijalog o izborima da pomiri "jednopartijsku" vlast i "konfuznu" opozicijuAnalitičar Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u izjavi za Glas Amerike podseća da su amandmani Evropskog parlamenta izoštrili stvari koje su važne i pojačali kritiku iz Brisela. Zbog toga, on smatra da ovaj dijalog ne može da se vodi samo o izbornom sistemu, već i o ukupnom stanju demokratije u Srbiji i popravljanju situacije:
"Tako da bi suštinski ti pregovori, razgovori ili dijalog morali da se dotaknu čitavog sprektra tema koje su ovde na dnevnom redu. I to je zapravo jedini način da mi se pomerimo sa mrtve tačke. Dakle ne samo izborni sistem, izborni dan, prebrojavanje glasova, ili minuti u medijima, već jedan čitav paket kako popraviti demokratiju u Srbiji".
Dušan Spasojević, FPN
Po njegovom mišljenju opozicija bi trebalo najviše da insistira na popravljanju medijske situacije, ali i da traže tehnički ustuoak u vidu razdvajanja predsedničkih i lokalnih od parlamentarinih izbora. Sa druge strane, kako smatra Spasojević, vlast je toliko jaka da bi osim razdvajanja izbora mogla da učini čitav niz ustupaka, čime bi smanjila pritisak Brisela a da pri tome ne izgubi prednost koju ima.
Spasojević smatra da je opozicija već izvukla ono što je bio njen najveći adut, a to je bojkot izbora i da je sada i ona pod pritiskom da nešto dobije ovim pregovorima, zbog čega ne mogu da budu na distanci kao u prethodnom međustranačkom dijalogu. Opozicija mora da kreira jasne zahteve i da vrši neku vrstu pritiska na vlast, kaže Spasojević:
"Mi za sada imamo vlast koja ima svu moći imamo međunarodnu zajednicu koja vrši određeni pritisak. Tu je zapravo opozicija na neki način i pasivna i konfuzna, ako može da bude i jedno i drugo. I u tom smislu je na opoziciji da bude jasnije artikulisana i organizovanija što je više moguće", ističe sagovornik Glasa Amerike.
Ne propustite: Vlast i opozicija u Srbiji različito vide probleme medija i izbornih uslovaSpasojević smatra da će se pritisak Brisela na vlasti u Srbiji sve više pojačavati, naročito posle pobede Bajdena na izborima u Sjedinjenim Državama. Taj glasniji stav Evropske unije se već osetio kroz kritiku koja je došla kroz izveštaj izvestioca EP Vladimira Bilčika:
"Kritika je važna zato što je važno da priznamo da imamo problem, a čini mi se da predstavnici vlasti to konstantno negiraju. Da se oni prave kao da su pregovori zbog toga što eto opozicija nije baš bila sigurna da li će da izađe na izbore. Pa se malo neška, pa će tu malo oni da razgovarajui sve će da bude u redu", dodaje Spasojević.
Inače, današnjem video sastanku su osim Dejvida Mekalistera prisustvovali i posrednici Evropskog parlamenta Edvard Kukan, Knut Flekenstajn, Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, a uz delegaciju Srbije u Beogradu, podrška će biti i Misija Srbije pri EU, koju predstavlja ambasadorka Ana Hrustanović.