I pre nego što je Netfliksov hit „Damin gambit“ počeo da se prikazuje na televiziji, Kovid je doveo do novog interesovanja za šah, ali se ono značajno povećalo zahvaljujući popularnoj seriji. Na snimanju "Daminog gambita" konsultant je bio velemajstor Gari Kasparov.
Na svaku sekundu i po, neko u Americi pita Gugl: "kako se igra šah". Onlajn portal Chess.com registrovao je 28 miliona igrača a Amazon se izvinjava klijentima jer mnogi šahovski kompleti koje su naručili preko interneta neće moći da se isporuče na vreme za božićne praznike.
Astronomski rast popularnosti ove drevne igre ima mnogo veze sa popularnošću “Daminog gambita”, Netfliksove hit serije o usponu problematične devojčice – genija za šah.
Your browser doesn’t support HTML5
“To je sjajna serija, strašno zabavna! To me je dovelo u ovu prodavnicu jer sam baš sinoć završila seriju”, kaže za Glas Amerike Viktorija, stanovnica Floride, koja je kupila komplet za svoju ćerku u lokalnoj prodavnici šaha. Njen vlasnik, Emad, je uzbuđen.
“Ovo je najveća stvar u zadnjih 50 godina! Kada je Fišer igrao protiv Rusa u Rejkjaviku – to je poslednji put da se u ovoj zemlji videlo ovakvo ludilo – odnosno šahovska groznica.”
Amerikanci su oduvek imali složeni odnos sa šahom, delimično zato što je to bilo malo bojno polje u hladnom ratu između Rusa i Sjedinjenih Država.
1972, Amerikanac Bobi Fišer pobedio je u igri nazvanoj “Partija veka”, kada je pobedio sovjetskog šampiona Borisa Spaskog.
Netfliksova serija “Damin gambit” je donekle jedna nova verzija te priče. U centru pažnje je devojičica – siroče iz Kentakija koja uspeva da pobedi sopstvene demone i nepobedivog sovjetskog velemajstora u igri koja prevazilazi višedecenijski sukob dve supersile.
"Protivnici glavne junakinje, sovjetski šahovski šampioni su opisani sa velikom toplinom, nema nekog konflikta koji je dodat seriji – o hladnom ratu, o sukobu, nema nikakve podlosti”, ističe Gari Kasparov, bivši svetski šampion.Kasparov je trebalo da glumi sovjetskog velemajstora Borgova u seriji. Umesto toga, osmislio je sve partije u njoj. Kaže da su prikazane partije stvarne. Kasparov je kontrolisao sve do poslednje.
“Za mene je to bilo pitanje prestiža. Znao sam da će moje kolege vrlo pomno pratiti seriju, svaku partiju, i obećao sam sebi da neće imati šta da kritikuju, da će svaka biti savršena.”
A kada Bet Harmon zamišlja šahovske figure na svom plafonu …to nije samo kreativno rešenje iz serije.
“U realnosti, šahisti – kada razmišljaju o šahu…čak i u toku partije – često neki šahisti pogledaju u tavanicu i proračunavaju varijacije svojih poteza", priča Suzan “Žuža“ Polgar, svetska šampionka u šahu 1996-1999. godine. Amerikanka mađarskog porekla postala je velemajstor sa 15 godina.
“Naravno, nisam nikada imala dodira sa alkoholom i drogama tako kao Bet Harmon, ali definitivno sam čula za mnogo loših stvari, uključujući seksualno zlostavljanje ili fizičko zastrašivanje. A verbalno zlostavljanje je bilo – uobičajena stvar. Priča da devojčice ne mogu da igraju šah, ne pripadaju u svetu šaha, da je šah za muškarce, da žene nisu pojednako pametne kao muškarci...”
Serija “Damin gambit” se, ipak, ne koncentriše na to nego na ideju da je igra šaha humana i večna – i da čak u sred hladnog rata ima mesta za tople zagrljaje.
“Poslednja scena u seriji, kada se Bet odvoji od svog pratioca, koji je verovatno čovek iz CIA-e, što ne znamo pouzdano ali se naslućuje, ona olazi na bulevar gde muškarci igraju šah. Ta scena je, inače, snimana u Berlinu. Ona dakle tu dolazi i insistirao sam da joj se muškarci obraćaju kao Lizi Harmon, ne samo Harmon, to daje izvesnu šahovsku intimnost sceni”, kaže za Glas Amerike Gari Kasparov.
O šahu je snimljeno više od pedeset filmova, ali retko koji je uspeo da postigne da igra deluje gledaocu tako humano, toplo i zabavno.