Dejvid Svonson, jedan od organizatora pokreta “Okupirajmo Vašington”, dela šireg pokreta “Okupirajmo Volstrit”, govori o širenju protesta protiv finansijskog sektora u Sjedinjenim Državama, o ciljevima tog pokreta i podršci koju dobija.
Svonson: “Fundamentalni problem je da Konges i predsednik vode zemlju u pravcu koji se razilazi sa onim što većina želi. Tri četvrtine gradjana žele da super bogati budu više oprezovani, pošto u nekim slučajevim plaćaju manji porez od ostatka gradjana. Dve trećine stanovništva želi da se ratovi okončaju, a toga nema. Ogromna većina želi da se prirodna sredina zaštiti, da se novac umesto za ratove koristi za otvaranje novih radnih mesta i obnovu infrastrukture. Stoga gradjani u Vašingtonu, Njujorku i širom zemlje izražavaju svoje nezadovoljlstvo takvom situacijom i žele da se njihov glas čuje.”
Glas Amerike: Kakvu podršku dobija vaš pokret?
Svonson: “Naravno, imate daleko veće, odnosno brojnije proteste od naših kada je reč o, recimo, jednodnevnim demonstacijama ili skupovima. Medjutim, ovo je nešto sasvim novo, što se ne može porediti sa ničim u prošlosti. Mi govorimo o trajnoj okupaciji lokacija, gde mi preuzimamo glavne trgove i parkove i izražavamo spremnost da ih zadržimo i protestujemo na miran način i to od sada na dalje. To je nešto novo i različito. Mnoge od nas je iznenadila podrška ljudi koji slučajno prolaze pored naših skupova i pridružuju nam se ili se ljudi koji ručavaju u vašingtonskim kafeima, dižu, prekidaju ručak i prilaze nam. To je podrška koju ranije nismo videli, uprkos činjenici da situacija sa ratovima nije gora, niti sa političarima, itd., već jednostavno gradjani osećaju ekonomsku krizu, nezaposlenost i društvenu nejednakost. Gradjani zajedno sa svojim susedima i sugradjanima smatraju da prolaze kroz ovu traume bez nekog racionalnog razloga u najbogatijoj zemlji sveta. Mi smo masa, a bogatih je neznatan broj, i tu raste naša šansa da se naš glas čuje i uvaži.”
Glas Amerike: Šta u stvari vas pokret želi da postigne?
Svonson: “Želimo da naše čitavo društvo, vrednosti i kultura krenu prema promenama, čemu mi možemo da doprinesemo, mada će to biti spor proces, bez dramatičnih zaokreta, bar kada se radi o ovom Kongresu i predsedniku. Već se primećuje da i veliki mediji govore o šteti koju nam nanosi jedan odsto najbogatijeg sloja našeg društva, što sve ukazuje na potrebu za dijalogom i promenama.”