Hilari Klinton i Donald Tramp suočili su se u sredu na Univerzitetu u Nevadi na trećoj i poslednjoj debati pre predsedničkih izbora 8. novembra.
Njih dvoje započeli su veče raspravljajući o vrlo različitim pristupima nekim od, po zemlju, gorućih bitanja: prava na oružje, abortusu i imigraciji.
Uočljiv je preokret u odnosu na to kako su se prethodne dve debate odvijale. Poslednji put kada su se njih dvoje susreli, u Sent Luisu, moderator debate započeo je veče postavljajući pitanje o sve negativnijoj kampanji, fokusirajući se na Trampov video iz 2005. u kome on predatorski komentariše žene.
U Las Vegasu, noć je započela politikom. Ali, koliko je to što su kandidati govorili bilo tačno, fer i istinito? Sledi pogled na njihove izjave, uz proveru tačnosti.
Republikanski predsednički kandidat Donald Tramp i kandidatkinja Demokratske stranke započinju treću i završnu debatu predsedničke kampanje 2016. godine u Las Vegasu
Imigracija
Izjava: "Hilari Klinton želela je zid (na granici). Hilari Klinton borila se za zid tokom 2006. ili tu negde. Sad, pošto nikad ništa nije postigla, normalno je da zid nije izgrađen".
Činjenice: Skoro, ali ne zaista. Kao senatorka iz Njujorka, Klinton jeste podržala 2006. zakon o sigurnosnoj ogradi, koji je dopustio izgradnju stotine milja duge ograde na američko-meksičkoj granici.
I ona je izgrađena. Skoro 700 milja ograde postavljeno je tokom drugog predsednikovanja Džordža V. Buša i na početku prvog mandata predsednika Baraka Obame.
Ograda je postavljena ponajpre u urbanim oblastima duž granice duge gotovo 2.000 milja. To nije čvrst zid poput onog koji Tramp obećava da će podići o trošku Meksika. Ograda je imala miljama duge otvore i kapije izgrađene kako bi omogućile zemljoposednicima da priđu svojim imanjima sa južne strane ograde. Imigranti su umeli da prođu preko ili oko ograde.
Predstavnici medija prate debatu dva predsednička kandidata
Izjava: Klinton, na Trampovu optužbu da je pozivala na otvorene granice 2013. godine u svom govoru u Banci Brazila: "Govorila sam o energiji".
Činjenica: Zapravo, govorila je ne samo o energiji, ali ne i o otvorenoj granici koju bi imigranti mogli da prelaze po svojoj volji, sudeći po delimčnom transkriptu koji je objavio Vikiliks.
Klinton je u govoru rekla da je njen "san zajedničko tržište hemisfere sa slobodnom trgovinom i optvorenim granicama, sa, nekada u budućnosti, zelenom energijom održivom koliko je to moguće, koja napaja rast i šanse za svaku osobu u hemisferi". Opaske se odnose na široki interes koji postoji u otvorenoj trgovini, ali ne i to da bi trebalo da podržimo nesputane pokrete ljudi, kao što je u Trampovim optužbama.
Izjava: Tramp je unajmio imigrante bez dokumenata.
Činjenice: Bio je to Trampov ugovarač, ne sam Tramp, koji je unajmio 200 neregistrovanih poljskih radnika da sruše zgradu kako bi napravili mesta za izgradnju Trampovog tornja na Menhetnu. Tramp je rekao da to nije znao. U tužbi je traženo milion dolara za odštetu, ali je sudija odredio da Tramp ima da plati 235.000, plus kamatu.
Ali, uložena je žalba na presudu i pre nego što je o njoj odlučeno, Tramp se vansudski nagodio, pa je nejasno koliko je na kraju platio.
Rusija
Izjava: Klinton "nema predstavu o tome da li Rusija, Kina ili neko drugi" stoji iza hakovanja demokratskih organizacija ili pojedinaca, rekao je Tramp. "Naša zemlja nema predstavu".
Činjenica: Zapravo, vlada Sjedinjenih Država saopštila je da ima predstavu i zaključeno je da je Rusija ta koja je hakovala imejl naloge Demokratskog nacionalnog komiteta, Komiteta za demokratsku kongresnu kampanju i mejl naloge menadžera kampanje Hilari Klinton, Džona Podsete i drugih.
Trampovo odbijanje da uperi prstom na Moskvu je u suprotnosti sa stavovima obaveštajne zajednice SAD.
"Verujemo, s obzirom na obim i osetljivost tih napora, da su samo najviši zvaničnici Rusije mogli da odobre te aktivnosti", saopštila je Kancelarija direktora nacionalne bezbednosti u zajedničkoj izjavi sa Odelenjem za domovinsku bezbednost.
Visoki zvaničnici demokrata u komitetima za bezbednost u Predstavničkom domu i Senatu saopštili su da su zaključili da ruske obaveštajne agencije pokušavaju da utiču na predsedničke izbore u SAD.
Rusija je te optužbe odbacila.
Kandidatkinja Demokratske Stranke za predsednicu SAD, Hilari Klinton tokom debate u sredu
Izjava: Tramp govori u različitim tonovima o tome da li poznaje i da li se susretao sa Vladimirom Putinom.
Činjenica: Tramp je promenio ono što govori o tome da li ima veze sa Putinom.
U 2013. rekao je: "Imam odnos". 2014. je rekao: "Razgovarao sam, direktno i indirektno, sa predsednikom Putinom" i nastavio da mu je ruski lider poslao poklon. U 2015. rekao je: "Morao sam da ga upoznam vrlo dobro", zbog zajedničkog pojaviljavanja u emisiji 60 minuta.
Nedavno, pak, Tramp je rekao: "Nikada nisam sreo Putina - ne znam ko je Putin" i "Nemam nikakav odnos sa njim".
Oružje
Izjava: "Ne slažem se sa načinom na koji sud sprovodi Drugi amandman" u presudi u slučaju Distriktu Kolumbija protiv Heler 2008. godine. "Bila sam razočarana jer su mnoga deca povredila samu sebe ili čak ubila ljude iz oružja... Ali, nema sumnje da poštujem Drugi amandman i da verujem da je pravo pojedinaca da nose oružje".
Činjenica: Dok Klintonova naglašava zaštitu dece od nezgoda s oružjem, glavna tema u tom procesu bila je puno šira: Da li pojedinci imaju pravo da poseduju oružje, barem u sopstvenim domovima za samoodbranu. Taj slučaj je bio prvi put da sud odluči da pojedinci imaju pravo po Drugom amandmanu da poseduju lično naoružanje. Odluka je oborila zabranu posedovanja oružja u Vašingonu D.C. kao i odvojene zahteve da ljudi koji poseduju drugu vrstu oružja moraju da ih drže ili pod ključem, ili rastavljeno. Sud je odlučio da obe odredbe krše Drugi amandman.
Izjava: “Želim da studiranje na koledžima ne dovodi studente u dugove.”
Činjenice: Klinton možda teži tom uzvišenom cilju ali je do sada samo predlagala da školarina bude besplatna za studente koji idu na državni koledž ili univerzitet, u državi u kojoj žive. Čak I uz povećano davanje stipendija, troškovi smeštaja mogli bi da studente primoraju da podižu kredite.
Klinton želi da vlada plaća školarinu na državnim koledžima i univerzitetima za studente iz porodica koje zaradjuju manje od 125.000 dolara godišnje. Studenti bi i dalje morali da plate smeštaj i hranu što čini više od polovine prosečnog troška četvorogodišnjih studija, koji iznosi 18.943 dolara, prema statistikama Borda za koledže.
Tramp je, medjutim, bio u pravu kada je rekao da bi vlada snosila veće troškove zbog Hilarinog plana. Njen plan bi federalnu vladu koštao oko 500 milijardi dolara u toku 10 godina, a mogući su i dodatni troškovi na nivou državnih vlada.
Kandidat Republikanske stranke za predsednika SAD, Donald Tramp, tokom debate održane u sredu
Deportacije
Izjava: "Predsednik Obama raselio je milione ljudi... milioni ljudi su iseljeni iz svoje zemlje", tvrdi Tramp.
Činjenice: To je tačno. Obama je nadgledao deportaciju više od 2,5 miliona imigranata otkako je preuzeo kabinet 2009. godine.
Tokom prvog Obaminog mandata stotine hiljada imigranata bilo je deportovano godišnje, prateći trend rastućeg broja deportacija započetog pod predsednikom Džordžom V. Bušom. Administracija je postigla rekord u 2014. godini kada je više od 409.000 ljudi poslato kući. Tokom drugog mandata, deportacije su stabilno opadale kako se on opredelio da fokusira napore imigracionih službi SAD da pronalaze i deportuju ozbiljne kriminalce i one koji predstavljaju opasnost po nacionalnu ili javnu bezbednost.
Ali, Tramp je takođe ustvrdio da "niko ne zna ništa o tome, niko ne govori o tome", a to je daleko od istine. Obamu su advokati imigranata i protivnici pooštravanja imigracione politike nazvali "glavnim deportatorom".
Terorizam
Izjava: Tramp je rekao: "Klintonova nam je dala ISIS".
Činjenice: Koreni ISIS-a dosežu do 2004. godine, pre nego što je Klintonova postala državna sekretarka Baraka Obame. Intervencija u Libiji, koju je ona podržavala, bila je početak ISIS-a, ali Tramp prenaglašava njenu ulogu kada kaže da je ona odgovorna za ISIS.
Donacije
Izjava: Klinton fondacija uzela je milione na Bliskom istoku.
Činjenice: Nije kršenje pravila kampanje o neprofitnoj filantropiji kada se prihvataju donacije stranih vlada. Tokom godina, Klinton fondacija uzela je milione dolara od stranih vlada. To uključuije između jednog i pet miliona od Ujedinjenih Arapskih Emirata. Bar deo tih donacija pristigao je 2014. godine, nakon što je Klintonova napustila Stejt dipartment i zvanično se pridružila porodičnoj fondaciji koja je do tada radila samo pod imenom njenog supruga.
Poreske prijave
Izjava: Sa izuzetkom Džeralda Forda, Tramp je prvi kandidat koji nije objavio svoje poreske prijave.
Činjenice: Tačno je da je jedini kandidat velike stranke koji nije objavio svoje poreske podatke bio Ford, republikanski kandidat 1976. Takodje treba spomenuti da su mnogi kandidati objavljivali svoje poreske prijave iz više godina unazad, ali su neki objavljivali podatke iz samo jedne ili dve godine.
Kradja glasova
Izjava: Tramp se poziva na izveštaj istraživačkog centra Pju kada govori o nameštanju izbora.
Činjenice: Trampova kampanja ukazuje na studiju Centra Pju iz 2012. koja procenjuje da podaci u registraciji oko 24 miliona, odnosno svakog osmog birača u SAD, više nisu validni ili tačni. Medjutim, nisu pronadjeni nikakvi dokazi o manipulisanju glasova – studija se odnosi na sistem održavanja podataka koji je loše vodjen i u haotičnom je stanju.
Mušterije jednog restorana u Meksiko Sitiju gledaju debatu dvoje predsedničkih kandidata
Abortus
Izjava: Klintonova je rekla da bi mogla da podrži zabranu abortusa u trećem tromesečju (otprilike 28. nedelja trudnoće), ako je ugrožen život ili zdravlje majke.
Činjenice: Po PolitFaktu, Klintonova je u više prilika rekla da abortus treba da bude "siguran, legalan i da se retko izvodi". Klintonova je otvorena po pitanju kasnog abortusa pod uslovom da postoje izuzeci u vezi sa životom i zdravljem majke. To uključuje medicinske komplikacije poput komplčikacija zbog visokog pritiska koje mogu dovesti do smrti.
Novac koji nedostaje
Izjava: Pod Hilari Klinton, "šest milijardi je nestalo" u Stejt Dipartmentu, rekao je Tramp.
Činjenice: Ne baš. Ta brojka je iskrivljenje legitimne brige zbog izveštaja. U 2014. generalni inspektor Stejt dipartmenta izdao je uzbunilačko saopštenje da je dokumentacija o šest milijardi ugovora Stejt dipartmenta nepotpuna. Ali, ne postoji razlog da se misli da se sve to pojavilo pod Klintonovom. Glavni inspektor, Stiv Linik, posebno je negirao mogućnost da je novac nestao.
Ekonomski rast
Izjava: "Tako, tek sam ostavio neke visoke predstavnike Indije. Oni rastu sa osam odsto. Kina raste sa sedam odsto. A to je za njih katastrofalno mali broj. Mi rastemo, prema poseldnjim izveštajima, negde oko jedan odsto i ja mislim da to pada. Poslednje nedelje, kao što znate, izašli su sa anemičnim izveštajem o zaposlenosti. Užasnim izveštajem o zaposlenosti."
Činjenice: Kina i Indija rastu brže ponajpre zato što pokušavaju da stignu Sjedinjene Države, najjaču ekonomiju u svetu. Te dve azijske zemlje su krenule sa mnogo nižeg stadijuma sa mnogo većom populacijom od Sjedinjenih Država, što znači da bi po definiciji one morale da rastu brže. Ekonomisti bi upozorili na opasan balon, ako bi Sjedinjene Države rasle tako brzo, a finansijsko tržište bi se plašilo uništiteljske recesije koja bi sledila.
Predsednički kandidati Hilari Klinton i Donald Tramp tokom debate
Ali, Kina i Indija nisu ni po čemu bolje od SAD, rekao je biši predsedavajući Federalnih rezervi Ben Bernank u analizi objavljenoj u sredu. Na osnovama per-kapita, Kina je tek na 10 odsto od prihoda Sjedinjenih Država. Indija je na oko šest odsto.
Porezi
Izjava: "Njen plan će povećati, pa čak udvostručiti vaše poreze", rekao je Tramp o Klintonovoj.
Činjenice: Plan Klintonove uopšte ne podože poreze za 95 odsto Amerikanaca, sudeći po nepristrasnom Centru za poresku politiku. Oni najbogatiji primili najveći udarac, ali je dupliranje krajnje upitno.
Dve trećine povećanja koje ona predlaže pogodilo bi vih od 0,1 odsto najbogatijih Amerikanaca, zaključuje Centar. Glavne komponente njenog poreskog plana: 30 odsto poreza za one koji zarađuju bar milion dolara godišnje, i pet odsto doplate poreza za one koji zarađuju više od pet miliona godišnje. Ona bi takođe odredila "plafon" izuzetaka i umanjenja za najbogatije davaoce poreza.
Iskrenost
Izjava: "Lagala je stotine puta ljude, od Kongresa, do FBI-a".
Činjenice: Trumpova tvrdnja o FBI-u ne poklapa se sa onim što je Direktor FBI-a Džejms Komi javno rekao.
Na julskom saslušanju u Kongresu, dva dana nakon što je saopštio da se zalaže protiv optužbi protiv Klintonove zbog korišćenja privatnog imejl servera kako bi baratala osetljivim informacijama dok je bila državna sekretarka, Komi je rekao: "Nemamo osnova da verujemo da je lagala FBI".
Zdravstveno osiguranje
Izjava: "Obamaker" premije rastu, sudeći po Trampu.
Činjenice: Trump je rekao "Ljudima premijer... idu gore na 35, 45, 55 odsto".
Neki planovi u osiguranju u federalnoj razmeni će videti porast cena na nivo koji sugeriše Tramp. Ali, on je odabrao sam vrh nadolazećih premija. Procene o nacionalnom proseku mnogo su ispod Trampovih brojki, krećući se od 4,4 do 13 odsto.
Izveštaj sadrži informacije AP-a i Politfakta