Slučajevi Doležal i Džener pokrenuli debatu o identitetu

Rejčel Doležal morala je da podnese ostavku na poziciju lidera NAACP-a pošto je utvrdjeno da je lagala o svojoj rasi.

Dva nedavna slučaja promene identiteta u SAD podstakla su debatu o tome da li ljudi imaju pravo da izaberu rasu ili pol sa kojim se poistovećuju, i promene sopstvenu rasu ili pol ako nisu zadovoljni onim sa kojim su rođeni.

Transformacija atletičara Brusa Dženera u ženu je u velikoj meri pozdravljena u javnosti. Međutim, aktivistkinja za građanska prava, koja se predstavljala kao crnkinja, morala je da podnese ostavku kada se ispostavilo da su njeni biološki roditelji – belci.

Rejčel Doležal, direktorka ogranka organizacije za prava crnaca NAACP u Spokejnu, državi Vašington – podnela je ostavku u ponedeljak osramoćena, zato što se predstavljala kao crnkinja, iako je biološki – belkinja. U intervjuu za nacionalni jutarnji program “Tudej” na TV mreži NBC narednog dana, izjavila je da se od malih nogu poistovećivala sa crncima.

"Sa pet godina sam crtala svoj portret braon bojicom umesto svetlom, sa crnom, kovrdžavom kosom. Tako sam se predstavljala”.

Roditelji Rejčel Doležal usvojili su nekoliko afroameričke dece sa kojima je ona odrastala. Ima dva sina iz braka sa jednim crncem i predaje Afroameričku kulturu na jednom koledžu u državi Vašington. Takođe je promenila svoj izgled da bi odgovarao onome što Doležal smatra svojim crnačkim identitetom. Otkriće da je biološki bela je razgnevilo mnoge ljude, koji smatraju da je, predstavljajući se kao crnkinja, nepravedno napredovala u karijeri.

“Gospođa Doležal je po svemu sudeći preuzela sve od crne rase, osim tereta. Sada je, međutim, došla do toga da njena bela koža ugrožava autentičnost onoga što je ostvarila u životu”, ističe Greg Kar, šef katedre za afroameričke studije na Univerzitetu Hauard.

Ranije ove godine Brus Džener, bivši sportista i olimpijac koji je bio oženjen tri puta, a ima šestoro dece, završio je fizičku transformaciju iz muškarca u ženu. Njegova promena identiteta generalno je dočekana sa javnim odobravanjem, o čemu svedočii i naslovna stranica legendarnog magazina “Veniti Fer”. Međutim, sociolozi kažu da ta transformacija neće olakšati život ni Doležal, ni Dženeru.

"Oboje moraju da se suočavaju sa ljudima koji ulaze pravo u konflikt zbog ukorenjenih uverenja o tome šta su to prirodne, prave kategorije kada je reč o rasi, ili o polu”, ističe En Morning, profesorka sociologije na Njujorškom unvierzitetu.

Baš kao i Doležal, mnogi veruju da ljudi treba da imaju pravo da izaberu svoj rasni illi bilo koji drugi identitet.

"Dijalog se zapravo vodi o tome šta znači biti ljudsko biće i nadam se da će to zaista biti srž definisanja rase, etničke pripadnost, kulture, samoopredeljenja, ličnog uspeha, i da će u krajnjoj liniji dovesti do ukidanja diskriminacije”.

Slučaj Brusa Dženera, po svemu sudeći, označava početak ere veće tolerancije u pogledu rodnog identiteta u SAD. Slučaj Rejčel Doležal je pokazao da debata o ličnom izboru identieta – tek počinje.