Već mesecima, Hilari Klinton i Donald Tramp govore glasačima o svojim planovima za zemlju i lobiraju kritikujući jedno drugog. U ponedeljak, morali su to da učine lično tokom debate koja je u mnogome glasačima prikazala kandidate u svetlu koje je već dobro poznato.
Tako, moglo se čuti kako Tramp negira da je podržavao rat u Iraku, kako optužuje Klintonovu za rast Islamske Države i optužuje je kako nema plan kako pobediti tu militantnu grupu. Ponovo je postavio pitanje da li je ona dovoljno izdržljiva da bude predsednica, a ona je rekla da on nema dovoljno temperamenta za kabinet. Klintonova je rekla da će od Trampovog ekonomskog plana profitirati bogati, a on je uzvratio da će bogatstvo stvoriti nova radna mesta za srednju klasu.
"Mislim da ovo što smo videli je veoma mnogo Tramp kakvim smo ga viđali i do sad i Klintovona kakvu smo viđali do sad i verovatno većina glasača sada ima isti materijal kao i do sada i kazaljka se verovatno neće značajno pomeriti", kaže Hans Noel, sa vladinog Univerziteta u Džordžtaunu.
On je za VOA izjavio da je očekivao da će se Tramp pomeriti ka više umerenoj opciji, kao što je njegov kolega Mit Romni učinio 2012. godine, a da su ostali očekivali da će Klintonova biti više fokusirana na slanje svoje poruke bez napadanja Trampa. Ali, ništa se od toga nije dogodilo.
Na izborima u novembru imaćemo pobednika i na svakom koraku do tog trenutka postoji fokus na to ko je u prednosti prema istraživanjima javnog mnjenja i ko će pobeđivati u prilikama kao što su debate.
Mnoge ankete pokazuju da je Klintonova pobednica prvog duela. Trendovi na društvenim mrežama pokazali su da pominjanje haštaga "Nikad Hilari" vodi nad "Nikad Tramp" sa 66 prema 34 odsto pre debate, ali da je nakon nje haštagova koji znače podršku Klintonovoj bilo 68 odsto napsram 34 odsto za Trampa.
Keri Kovington sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Ajovi kaže da je Tramp bio vrlo silovit, vrlo uporan, dok je Klintonova bila više staložena i kontrolisana.
Prema njegovim rečima, Hilari Klinton je demonstrirala insistiranje na političkim pitanjima, dok je Donald Tramp bio fokusiran na mali broj tema o kojima je želeo da govori, ali da nije vešto govorio naširoko o temama za koje je bio pitan.
Former President Bill Clinton kisses Democratic presidential nominee Hillary Clinton as she and their daughter, Chelsea Clinton, greet supports during the presidential debate at Hofstra University in Hempstead, N.Y., Sept. 26, 2016.
Kovingon kaže da predsednici moraju biti spremni za bilo kakvo pitanje koje se tiče interesa nacije i da je tokom debte Klintonova obavila bolji posao govoreći o suštini. To uključuje i pitanje o njenom korišćenju privatnih mejl servera dok je bila državna sekretarka, što je izazvalo velike kritike i što je ona tokom debate nazvala "greškom".
Kampanje, i poseno debate koje se održavaju otkako su demokrate i republikanci započeli proces nominovanja kandidata prošle godine, bacile su poseban fokus na novinare i ostale koji proveravaju činjenice koje iznose Klintonova i Tramp.
To se nastavilo ovog ponedeljka sa Trampovom izjavom da nikad nije nazvao gobalno otopljavanje prevarom koju su "stvorili Kinezi", što jeste rekao na Tviteru 2012. godine. Klintonova je rekla tokom debate da se nadala da će Transpacifičko partnerstvo biti dobar dogovor, ali je dok je bila državna sekretarka učestalo ga je dovodila u pitanje, da bi promenila svoju poziciju tokom predsedničke kampanje.
Noel kaže da su birači, gledajući debatu u svojim domovima, verovatno verovali kandidatu koji im se već dopadao.
"Većina ljudi se već odlučila, tako da kad Tramp nešto kaže i neko se tome suprotstavi činjenicama, a on kaže ne, ja sam i dalje u pravu, ljudi koji su skloni da ga podržavaju nastaviće da misle na taj način i verovaće onome što je on rekao", kaže Noel. "A kada Klintonova kaže nešto i neko to ospori ili uzvtrati, oni će reći da i dalje njoj veruju jer su to i ranije radili".
Oba kandidata su, očekivano, bila zadovoljna svojim nastupom nakon debate. Klintonova je rekla da se oseća sjajno, a Tramp je sebe proglasio pobednikom.
Ipak, konačni rezultat zavisi od toga šta je ko od njih mislio da treba da postigne tokom trke u kojoj Klintonova generalno vodi u istraživanjima javnog mnjenja koja su, ipak, nedavno postala tesna.
"Trampov cilj je da nadmaši Klintonovu. To je mnogo komplikovaniji zadatak. To znači da mora da ubde ljude koji su ili pasivni ili naginju Klintonovoj da pređu na njegovu stranu. Ne mislim da je uradio mnogo kako bi pomogao samom sebi na tom putu, a to je mnogo zahtevniji cilj od onog sa kojim se Hilari Klinton susreće", kaže Kovingon. "Hilari Klinton treba da ponovo uveri glasače koji ne žele da glasaju za Trampa da je ona prihvatljiva opcija, ona već ima prednost. Ona je bila sposobna da ostavi takav utisak".