Amerika

Debata u Tenesiju: Treba li objaviti poruke masovnog ubice iz škole?

  • AP

Učenici ispred škole u Nešvilu gde je ubijeno šest osoba

NEŠVIL - Zahtev policiji u Tenesiju da objavi materijale masovnog ubice iz škole u Nešvilu, pokrenuo je borbu u kojoj su sa jedne strane roditelji traumatizovanih učenika, a sa druge lokalni mediji, neprofitne organizacije i neki političari. I svi tvrde da zastupaju interes javnosti.

Osoba koja je ubila troje dece stare 9 godina i troje odraslih u privatnoj hrišćanskoj osnovnoj školi u Nešvilu u martu ove godine, za sobom je ostavila dnevnike, poruku pred smrt i memoare, pokazuju sudska dokumenta. Ali, u Tenesiju nema propisa koji nalažu kako se sa tim materijalima postupa.

Masovne ubice ponekad i same objave svoje poruke. Recimo, rasista koji je u džamiji na Novom Zelandu ubio 51 osobu, objavio je svoje stavove na internetu. To je radio i rasista koji je u Volmartu u Teksasu ubio 23 osobe.

U drugim slučajevima, ubice su slale svoje poruke direktno medijima, ostavljajući njima da odluče da li će ih objaviti. Recimo, NBC je 2007. bio na udaru porodica žrtava jer je objavio snimke koje im je slao ubica sa univerziteta Virdžinija tek.

Ne propustite: "Trči, sakrij se, bori se" - studenti u Mičigenu dobili uputstvo poznato njihovoj generaciji

Kada su poruke koje ostavi ubica za sobom pronađene tokom pretresa, kao što je bio slučaj u Nešvilu, o njihovom objavljivanju odlučuje lokalna policija u skladu sa zakonima savezne države.

Posle masovnog ubistva u Volmartu u Virdžiniji novembra 2022, policiji je bilo potrebno samo par dana da objavi poruku ubice. Policija u Mičigenu čekala je manje od mesec dana da objavi poruku osobe koja je ubila tri studenta na univerzitetu u februaru.

Policija u Nešvilu je najavila da će objaviti poruke ubice, ali tek kada se završi istraga, što bi moglo da bude za godinu dana. Međutim, senator iz Tenesija, lokalne novine i organizacija koja se zalaže za pravo na oružje žele da se to desi ranije. Sa druge strane, škola, roditelji i crkva žele da te poruke ne izađu u javnost.
Ovo nije prvi put da se događa sporenje oko takvih dokumenata. Slično se desilo posle masovnog ubistva u Kolumbajnu, kada su roditelji žrtava zahtevali da se pisma, audio i video trake ubice objave - jer su se plašili da će ih lokalni šerif zataškati.
Erin Kini, majka jedne od ubijenih iz Nešvila, sudu je podnela zahtev da se poruke ubice ne objavljuju, uz argument da veruje "da u njima nema odgovora na pitanja".
"Ne verujem da je postojao bilo koji drugi motiv osim želje za ubijanjem, i nema ništa što bi moglo da da smisao ovom užasnom činu ubijanja dece", piše Kini. "Objavljivanje ovih materijala neće sprečiti novi napad", kaže majka žrtve.
Ne propustite: Zbog učestalih pucnjava, SAD na putu ka rekordnoj stopi masovnih ubistava

Slučaj škole u Nešvilu je kompleksan i zbog toga što je ubica, kako je policija definisala, rođena kao žena, ali se identifikuje kao transrodni muškarac.

Senator Džoš Houli iz Mizurija je jedan od onih koji zastupa teoriju da je zbog toga ovo bio zločin protiv hrišćana. Zato se u pojedinim krugovima, posebno konzervativnim, odbijanje policije da objavi poruke ubice tumači kao zataškavanje određenih sadržaja, i pojavljuju se teorije zavere o tome.

U pravnoj borbi oko objavljivanja dokumenata, obe strane tvrde da će njihov stav sprečiti nova ubistva.

Oni koji traže da se poruke objave, smatraju da će stručnjaci bolje razumeti masovne ubice i razviti strategije da ih spreče. Više od 60 republikanskih poslanika u skupštini Tenesija u otvorenom pismu traži objavljivanje i tvrdi da će to pomoći raspravi o bezbednosti u školama zakazanoj za avgust.

Roditelji, pak, kažu da će poruke inspirisati druge da kopiraju ubicu.

Ne propustite: Sveće i muk ispred škole u Beogradu posle masovnog ubistva

Sve je više onih koji se zalažu da se posle smrti masovnih ubica ograniči upotreba njihovih fotografija i imena, kako ne bi inspirisali druge za iste zločine. Njihove poruke takođe su tema debate o ograničavanju.

"Ubice žele naslove, žele slavu, i ako delimo njihove snimke, poruke, slike - znamo da to inspiriše druge, videli smo to ranije", kaže Džilijen Piterson iz organizacije Violence Project.

Međutim, Adam Lankford sa Univerziteta Alabame, kaže da postoji način da se poruke ubica objave, a da ne inspirišu druge.

"Problem je što se od ubica nekad prave slavne ličnosti, sa njihovim imenima i fotografijama u medijima. Ne mislim da bi nečiji manifest, koji bi izolovano bio objavljen, mogao inspirisati nove napade - ako ne vidite sliku i ime ubice i ne identifikujete se sa njim".

Država Tenesi ima zakon koji daje pravo na uvid u javna dokumenta i nema izuzetaka za poruke masovnih ubica.

Zato neki kažu da roditelji treba da traže promenu zakona ako ne žele da se poruke ubice objave. To se desilo posle ubistva u školi Sendi Huk kada su roditelji uspeju da stopiraju objavu određenih fotografija žrtava i odlože objavljivanje audio snimaka.

Ne propustite: Zakon o oružju u Senatu: Čega ima, a šta je izostavljeno

U slučaju škole u Nešvilu, porodice tvrde da imaju određena prava kao žrtve u skladu sa zakonima Tenesija. Njihove argumente razmotriće državni Apelacioni sud.

Debra Fišer, direktorka Koalicije za otvorenu vladu, kaže da bi se argumenti roditelja mogli primeniti na više slučajeva kada bi bili uvaženi.

"Problematično je žrtvama dati ustavno pravo da stavljaju veto na objavljivanje dokaza u krivičnom postupku. U ovom slučaju, govori se o konkretnoj pucnjavi, o konkretnom ubici, ali suštinski reč je o širem pravu koje sud treba da odluči da li će dodeliti žrtvama u Tenesiju".