Pre tri godine, ekstremistička Islamska država saopštila je početak novog poglavlja za Pakistan i Avganistan, koji je nazvala - Korasan provincija istočni Avganistan. ISKP regrutovala je pripadnike iz redova lokalnog stanovništva, uključujući decu. Novinarka Glasa Amerike Aješa Tanzim upoznala je dvojicu takvih dečaka i prenosi njihovu priču.
Lal Mohamed je bio vojnik Islamske države.
“Imao sam devet godina kada sam bio sa njima. Sada imam 12. Oni su nam pokazivali video snimke o tome kako da se borimo i izvodimo samoubilačke napade.”
Skoro dve godine, Lal Mohamed i njegov brat Bakt-E-Ali živeli su i bili su trenirani uz Islamsku državu Korasan. Oni su sada vratili i pokušavaju da se ponovo prilagode na normalan život. Upoznali smo se sa njima u okrugu Ačin u provinciji Nangarhar na istoku Avganistana, pod budnim okom njihovog oca i šefa lokalne policije. Pripadnici ISKP došli su u njihove kuće da bi regrutovali muškarce i dečake.
“Komandanti ISKP počeli su da sede sa nama u našim kućama. Oni bi nam pokazivali video snimke nevernika koji ugnjetavaju muslimane. Rekli su nam da su lokalna policija i vojska njihove marionete i da bi mi trebalo da krenemo u džihad protiv njih”, priča Bakt-E-Ali.
Njihovog oca Taviz Kana su ubedili i on se pridružio ISKP i poveo svoje sinove sa sobom.
“Imao sam oko 16 godina. Nisam tada imao bradu. Bilo je mnogo dece. Oni su govorili toj deci da ako izvedu samoubilački bombaški napad, svi njihovi problemi će biti rešeni i mogli bi da odu pravo u raj”, dodaje Bakt.
Instruktori su ih trenirali u vojnom stilu, sa fizičkim vežbama i obukom za rukovanje oružjem. Podučavali su ih kako da pucaju iz pištolja, automatskih pušaka, da bacaju bombe i da koriste raketne bacače. Glavni cilj je bio da od njih naprave bombaše samoubice. Posle nekog vremena, mlađeg brata poveli su u borbu.
“Borci Daeša rekli su mi da ćemo biti u unakrsnoj vatri i da bi mogli da ostanemo u pozadini i otvorimo vatru sa našeg položaja. A, da bi ja trebalo da odem ispred i aktiviram svoj samoubilački prsluk”, priča Lal Mohamed.
Ali izgubili su tu bitku i morali su da se povuku. Lal se vratio živ ali samo da bi bio svedok većeg nasilja.
“Videli smo da je mnogo ljudi ubijeno. Mi smo takođe želeli da ubijemo nekoga jer nam je rečeno da bi za to mogli da dobijemo nagradu od Boga”, kaže njegov stariji brat.
Na kraju, to je postalo mnogo više od onoga što je njihov otac mogao da podnese. Pobegli su sa još nekima. Otac sada radi u policiji koja pruža određenu sigurnost. Ali on zna da postoji opasnost ako ISKP preuzme kontrolu u tom regionu. I dok su ova dvojica dečaka sada bezbedna, niko ne zna šta se dogodilo sa desetinama drugih koji su bili sa njima u medresama Islamske države.