Iračko ministarstvo trgovine u Bagdadu pogodjeno u američkom bombardovanju 20. marta 2003.
Deset godina pošto je Buš uputio trupe u Irak, izgleda da Vašington ima mali uticaj na ono šta se tamo događa.
Odlukom predsednika Obame o povlačenju većine trupa iz Iraka i smanjenju broja diplomatskog osoblja u Bagdadu, zatvara se spoljnopolitička kampanja njegovog prethodnika Džordža Buša Mlađeg. Deset godina posle invazije, novinar Glasa Amerike Skot Sterns pripremio je prilog o tome šta su Sjedinjene Države dobile od rata u Iraku.
„U ovom trenutku, američke i koalicione snage su u ranim fazama vojne operacije razoružavanja Iraka, oslobađanja njegovog naroda i odbrane sveta od velike opasnosti“, objavio je pre deset godina tadašnji predsednik Džordž Buš.
Deset godina pošto je Buš uputio trupe u Irak, izgleda da Vašington ima mali uticaj na ono šta se tamo događa. Šiitski premijer Nuri Al Maliki nastavlja da vlada sunitskim protivnicima što, prema Rut Vedžvud, profesorki na Univerzitetu „Džons Hopkins“, ima neznatne posledice.
„Tamo nema nikoga da brine o njima. A, premijer Maliki izgleda da uživa u tome što ima neprestano nemiran Irak u kojem će suniti pre ili kasnije pronaći način da se osvete, ali to je sada šiitska zemlja.“
Posle primopredaje američkih ovlašćenja, Rut Vedžvud kaže da će Maliki moći da radi po sopstvenoj volji.
„Mislim da će Maliki, kada se potpuno povučemo - mada iza nas ostaje prazna ljuštura ambasade – to shvatiti kao poruku da ima odrešene ruke.“
Your browser doesn’t support HTML5
SAD, Irak, deset godina kasnije
Posebno u pogledu pokušaja Bagdada da uspostavi bolje odnose sa susednim Iranom.
„Rekla bih da je Maliki oduvek bio pod uticajem iranskih mula. On to čak i ne krije. I to mu, manje - više, prolazi“, primećuje Vedžvud.
To je problem i za Obaminu administraciju u sprovođenju sankcija protiv iranskog nuklearnog programa ali i u Siriji, u kojoj Iran podržava ugroženog predsednika Bašara Al Asada. Analitičar u Američkom institutu za mir, Stiv Hejdeman, kaže da se Bagdad u Siriji svrstava protiv Sjedinjenih Država.
„Iračani su dozvolili prelet aviona iz Irana, što bi Sjedinjene Države želele da oni zabrane. Obezbeđuju i druge vrste pomoći Asadovom režimu i prave se da ne vide kad irački šiiti, koji odlaze u Siriju da podrže režim, prelaze iračko-sirijsku granicu.“
Hejdeman kaže da rat u Siriji izaziva dalje slabljenje Iraka.
„Rat zaoštrava sektaške podele u te dve komšijske zemlje, na način koji bi mogao da ima veoma loše posledice za njihovu unutrašnju stabilnost. Mislim da je Irak jedna od zemalja koje su u najvećoj opasnosti od nestabilnosti zbog sirijskog konflikta.“
Američke kompanije su profitirale od privatizacije najvećeg dela iračke nafte. Ali i pored toga, nastavljaju se podele između vlade u Bagdadu i poluautonomnog kurdskog vođstva na severu.
