Sve su češće najave da bi dijalog Beograda i Prištine trebalo da se nastavi, ali na nivou predsednika Srbije i Kosova. Međutim pojedini analitičari i građani smatraju da je to u službi pojedinaca i dnevne politike i da format razgovora ne bi trebalo da bude toliko bitan već da bi najvažnije pitanje trebalo da bude realizacija dogovorenog.
Politikolog Stefan Filipović za Glas Amerike kaže da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine zavisiti od toga ko će formirati buduću Vladu Kosova i ko će biti premijer. Međutim on smatra da bi pored dijaloga u Briselu trebalo razmotriti i ideju Aljbina Kurtija da Priština razgovara i sa Srbima na Kosovu.
„To je nešto što je novo i što je ideja koja po mom dubokom uverenju zavređuje pažnju javnosti da se o tome malo bolje razmisli na koji bi način to moglo da bude“, kaže Filipović.
S druge strane, politički analitičar Beljulj Bećaj smatra da je potrebno da se preispita dosadašnji proces dijaloga, jer on kako je kazao, nije doveo do narmalizacije već komplikacije odnosa na svim nivoima.
„Tu treba da se preispita naš odnos prema manjini, treba da se preispita odnos Srbije prema Srbima na Kosovu i prema kosovskoj politici, treba da se preispita odnos Međunarodne zajednice prema svemu što se događa na Kosovu, jer je i ona posrednik u tom procesu dijaloga i ona treba da se zapita šta smo uradili sa pregovorima, ako umesto normalizacije imamo jednu konfliktnu situaciju u odnosima između Srbije i Kosova“, smatra Bećaj.
Kada je reč o mogućoj promeni formata razgovora na nivou predsednika Srbije i Kosova Filipović smatra da bi to moglo da doprinese procesu i dijaloga i sprovođenja onog što je dogovoreno, jer kako je kazao predsednici Hašim Tači i Aleksandar Vučić uživaju najveći autoritet na Kosovu i u Srbiji.
„To bi trebalo da pojača značaj dijaloga i da ono što je postignuto, da ako Vučić i Tači kažu da će se to realizovati, da možemo da imamo malo veću veru da će to zaista da bude. Jedino je to neka nada koja ostaje građanima i u Prištini, i u Beogradu, i u Gračanici, Štrpcu, Šilovu i tako dalje“, rekao je Filipović.
Bećaj međutim smatra da insistiranje Hašima Tačija da dijalog Beograda i Prištine treba da bue nastavljen na nivou predsednika Srbije i Kosova predstavlja lični čin Tačija da bi, kako je kazao, sebe predstavio kao glavnog aktera bez kojeg se ništa na Kosovu ne može uraditi
„Predsednik to radi samo zbog sebe, jer je predsednik glavni protogonista u izveštaju Dika Martija i on misli da bude faktor koji je nezaobilazan u rešenju problema sa Srbijom i kao ključni igrač da bude još uvek u igri i ja mislim da je tu suština problema“, kazao je Bećaj.
Građani Prištine i Gračanice sa kojima smo razgovarali smatraju da nije bitno u kom će formatu biti nastavljen već je kako kažu najbitnije da se dogovoreno sprovede.
„Dijalog nema alternativu, potrebno je da se zaključci i dogovorene odluke sprovedu, da se ne šalimo, dogovore se pa se onda ne sprovodi“
„Dijalog u svakom slučaju treba da se nastavi, a to da li će biti na predsedničkom ili na tehničkom nivou to je na nekom drugom. Moj lični stav je da svako treba da se uključi i predstavnici Srba sa Kosova zajedno sa predsednicima obeju strana“.
Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezlutiralo postizanjem pvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Međutim šest od 15 tačaka tog sporazuma odnose se na Zajednicu srpskih opština koja do danas nije formirana.