Skender Hiseni, koordinator kosovskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Srbijom, iz Brisela putuje za Vašington. Hiseni, kome su kosovske vlasti nedavno dodelile koordinatorsku funkciju, rekao je albanskom servisu Glasa Amerike da će u prestonici Sjedinjenih Država imati niz sastanaka sa visokim zvaničnicima Stejt departmenta i Bele kuće.
"Uvek treba ulagati napore u cilju koordinacije i aktivnosti koje će poboljšati dijalog. Sjedinjene Države su u potpunosti angažovane i uključene u proces. Neka se otkloni bilo kakva dilema da Sjedinjene Države nemaju udela u ovom poslu i nisu angažovane", odgovorio je Hiseni na pitanje o ulozi SAD-a u procesu koji Kosovo i Srbija vode uz posredstvo Evropske unije.
"Sjedinjene Države su snažno predane i ovde mogu da citiram američke zvaničnike koji su mi lično rekli da će nas SAD podržati u svakoj fazi procesa dok se ne postigne sveobuhvatan, pravedan i trajan dogovor", rekao je Hiseni uoči puta u Brisel.
Ne propustite: Završeni razgovori u Briselu: Priština i Beograd različito o krajnjem cilju dijalogaGlas Amerike: U četvrtak ste imali sastanak u Briselu sa predstavnicima Srbije. O čemu se razgovaralo na ovom sastanku?
Hiseni: Ocenjujem da je sastanak protekao dobro, u smislu ciljeva koje smo postavili sebi i to je ključni i glavni cilj kompletiranja ovog procesa uz obostrano priznavanje Kosova i Srbije. Dakle, ne bavimo se određenim temama kako se govori ili ne pregovaramo o sporazumima o određenim temama, već se bavimo elementima sveobuhvatnog sporazuma koji bi na kraju definitivno trebalo da rezultira međusobnim, formalnim priznanjem Kosova i Srbije. Kraj procesa predstavlja uzajamno prizanavanje dve zemlje kao suverene i nezavisne države. Potrebno je da se oslobodimo pogrešnih interpretacija da pokušavamo da postignemo dogovor o određenim temama - ne radi se o tome.
Ne propustite: "Za EU kvalitet važniji od brzine postizanja sporazuma Srbije i Kosova"Uz posredovanje Evropske unije i snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država cilj je postići sveobuhvatan, pravno obavezujući i međunarodno obavezujući sporazum, dve međunarodno priznate zemlje. U tom duhu runde razgovora doživljavam samo kao epizode tog zaključka i ako ih vidimo ovako, smatram da su tokom pregovora šanse za postizanje sporazuma velike i uprkos činjenici da sam svestan da to neće biti lak posao. Pregovori su veoma teški, ali verujem da uz podršku Evropske Unije i Sjedinjenih Država, a siguran sam da u Vašingtonu postoji snažna volja da se proces okonča uzajamnim priznavanjem Kosova i Srbije, na kraju čin konačnog priznanja uspostavio bi trajni mir i dugoročnu stabilnost na čitavom području Balkana.
Glas Amerike: Od sastanka premijera Abdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića 16. jula na Kosovu su otvorene rasprave o tome da li pregovori mogu da skliznu na tehničkom nivou. Postoji li takva opasnost?
Hiseni: Kada ste za pregovačkim stolom od druge strane možete očekivati da pokrene različita pitanja. Ali to ne ugrožava dijalog i neće navesti kosovsku stranu da se dogovori o bilo čemu – što je protiv interesa zemlje i osnovnog cilja – uzajamnog priznavanja. Ne radi se o tehničkim pitanjima, niti o tehničkim razgovorima, reč je o rundama razgovora čiji je karakter izrazito i isključivo politički, čiji je cilj da proces bude zaključen uzajamnim priznavanjem i uspostavljanjem dugoročnog mira i stabilnosti na području Zapadnog Balkana.
Ne propustite: Stano za Glas Amerike: Netačne spekulacije da će EU u četvrtak predstaviti nacrt sporazumaGlas Amerike: Vaše imenovanje je izazvalo raspravu među koalicionim partnerima – koji tvrde da nisu obavešteni na vreme. Kako reagujete na njihove kritike i zabrinutosti?
Hiseni: Nisam ih doživljavao kao kritiku i ne bih to komentarisao. U stalnoj sam komunikaciji sa svim koalicionim partnerima i ne samo sa njima, već i sa opozicionim strankama. Kontaktirao sam sve, bez izuzetka, uključujući i pokret Samoopredeljenje za objedinjavanje šireg političkog spektra u vezi sa krajnjim ciljem koji je zajednički. Tako da ne nameravam da trošim energiju ili da se fokusiram na bilo šta što izaziva različite komentare. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da postoji ujedinjenost, mada tiha, u vezi sa naporima koji se ulažu u obnovljenom dijalogu u Briselu, koji podržavaju Sjedinjene Američke Države.
Ne propustite: Riker i Lajčak razgovarali o dijalogu Beograda i Prištine