Kroz unutrašnji dijalog o Kosovu je pokrenut mehanizam rasprave u kojoj učestvuju ljudi, pozvani ili samoinicijativno, no ipak on više predstavlja odmeravanje eventualne političke dobiti ili štete s obzirom na predstojeće izbore, nego pokušaj da se definišu državni i nacionalni interesi, čulo se na konferenciji za medije Foruma za etničke odnose.
Forum je u saradnji s Fondacijom za otvoreno društvo pripremio izveštaj o monitornigu unutrašnjeg dijaloga o Kosovu od 24. jula do 31. oktobra, odnosno tokom perioda kada je unutrašnji dijalog bio u pripremnoj fazi.
Primetan je izostanak argumentovane rasprave o društvenim i političkim okolnostima u Srbiji i Kosovu, o stanju odnosa izmedju Srbije i Kosova, kao i o okolnostima u kojima je pokrenuta inicijativa, kaže se u izveštaju. "To je rezultat činjenice da su akteri dosadašnjeg toka unutrašnjeg dijaloga preokupirani pitanjima vlasti i odnosa političkih snaga u Srbiji", konstatuje se u izveštaju i napominje da pojedini akteri, iako većina zagovara miroljubivo rešenje problema, zagovaraju rešenja koja uključuju visok rizik od političkih, pa i oružanih sukoba".
Forum je u izveštaju naveo i da primarna linija deobe i suprotstavljanja nije po pitanju Kosova, već oko pitanja evropske budućnosti Srbije.
"Indikativno je da se većina političkih stranaka i drugih aktera unutrašnjeg dijaloga otvoreno ne zalaže za proces normalizacije kao jedan od važnih koraka ka članstvu Srbije u EU", ukazuje se u analizi i ističe i da se većina njih homogenizuje oko etnonacionalističkog pristupa pitanju Kosova.
Ukoliko bi došlo do jačanja ove mobilizacije "to bi unutrašnji dijalog pretvorilo u propagandno – marketinšku manipulaciju", upozorio je Forum i dodao da to može da dovede do snažnijih ekstremističkih reakcija i do slabljenja uticaja institucija i demokratski opredeljenog dela javnosti u Srbiji.
Podela, razgranicečnje ili realni srpski interes
"Oživljavanje šovinizma, etnonacionalizma, zloupotreba, ili upotreba Kosova oko podele moći u Srbiji. To je jedna tendencija i tu je najviše vatre potpalilo dve teze - održavajmo zamrznuti konflikt dok naši ne pobede, i druga teza o razgraničenju", rekao je na konferenciji Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.
"Način na koji se ta ideja predstavlja sada kao nova i nikad probana, je netačan. Svi ratovi 90-ih vodili su se oko razgraničenja, bazirano na tome da se ne može živeti zajedno" - može paralelno, može jednih pored drugih, ali ne jedni sa drugima.
"Razgraničenje bi se svelo na podelu i razmenu teritorija", rekao je Janjić.
Ta ideja, iako dolazi sa strane vlasti, ipak nije izazvala širu debatu u Srbiji, ali jeste naišla na žestoko neprihvatanje kako u susedstvu, tako i na Zapadu, rekao je Janjić. Rusija je po tom pitanju neutralna, kazao je on, čemu se iz publike kasnije usprotivila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, koja je skrenula pažnju na izjave ruskih zvaničnika po pitanju Kosova, kao i na izveštavanje ruskog državnog medija Sputnjik.
Janjić se založio za jasnije definisanje onoga što je interes Srbije i srpske zajednice na Kosovu, odnosno onoga što srpska zajednica može da dobije i bude zadvoljena. To bi, nasatavio je, treblao da bude realizacija dogovora o Zajednici srpskih opština, što se ne može realizovati kao ideja republike u republici, već u formi kulturne autonomije. "Da prevedem, to je ono što Albanci imaju u Srbiji", rekao je Janjić.
Na konferenciji je predstavljano i istraživanje Centra za nove medije “Liber” koji je analizirao šta građani pišu o dijalogu na društvenim mrežama i portalima nedeljnika, dnevnih novina, nevladinih i političkih organizacija. Rezultati pokazuju da nešto više od 72 odsto građana ima negativan stav, dok tek 12 odsto dijalog komentariše pozitivno.
"Kada posmatramo ukupan odnos negativnog i pozitivnog diskursa kroz tipove narativa koje smo posmatrali, dakle negativni karakteriše većinu komentara i u njih spadaju narativi koji govore o izdaji, o prodaji, o obmani", rekla je Tatjana Vehovec, iz "Libera".
Ona je rekla da konstruktivno na rešavanje pitanja Kosova u većini prilaze na portalima nedeljnika i portlata nevladinih oranizacija, dok među sajtovima političkih partija po ovoj temi prednjače desničarske stranke, koje su "prilično glasne", što se vidi i po angažovanosti njihovih simpatizera i članova.
To se naslanja na indikativnu informaciju da je ceo dijalog postavljen kao izdaja i usko se naslanja na mitomanski odnos prema Kosovu kao kolevci srpska i srcu Srbije, kaže Vehovec.