Novi film francuskog reditelja Lika Žakea predstavlja ne samo omaž veličanstvenosti prašuma nego i apel za njihovu zaštitu od izumiranja
Francuski reditelj Lik Žake postao je svetski priznat 2005. kada je njegov film Marš pingvina osvojio Oskara za najbolji dokumentarac. Žake je završio novi film koji gledaoce vodi duboko u srce prašume – ne samo kao omaž njenoj veličanstvenosti, već i kako bi je zaštitio od izumiranja.
“Bilo jednom u šumi” počinje u krošnji ogromnog moabija u slivu reke Kongo u Gabonu, dok poznati francuski botaničar, Fransis Al sedi na grani i crta. On i Žake proveli su pet meseci u Gabonu i u Peruu praveći ovaj film. Tokom tog vremena Žake je spoznao ono što Al tvrdi već decnijama – da drveće ima svoj način života.
“Kada tako razmišljate onda otkrijete novi univerzum, univerzum drveća. To je interestantno jer tada pomislite da nisu životinje kraljevi šume – drveće vlada šumom”, navodi Žake.
Žake prati životnu priču prašume gde su se tokom stotina godina odigrali prirodni procesi. On ubrzava vreme kombinujući to sa Alovim animiranim crtežima.
“Počinjemo od nule i prolazimo kroz vekove posmatrajući drveće u prašumi, ali na različite načine kako bi se napravila jasna razlika između onoga što vidim i što zamišljam”.
Svaka biljka i svaka životinja u šumi su intimno povezani. Žake kaže da drveće održava balans u ovoj porodici koja neprestano raste i menja se – koristeći zajednički jezik.
“Znamo da drveće ne koristi reči - ono komunicira mirisima i sposobno je da sklapa razne mirise kao što reči formiraju rečenice. Drveće takođe razmenjuje poruke i tako mogu da menjaju ponašanje životinja”.
A mogu čak i da utiču na vremenske prilike. Žake je uposlio timove prirodnjaka i fotografa kako bi snimili ove delikatne scene, a u nepripustačne delove je poslao male dronove. On dodaje da su hodanje po svetoj zemlji i praćenje dnevnih rituala najbolji pokazatelji šta znači biti čovek.
“Ima nešto vrlo praistorijsko u našem mozgu. To je verovatno ideja, ali mislim da smo duboko napravljeni da budemo tamo”.
I, ukoliko ljudi mogu da uspostave taj spoj sa prirodom, zaključuje Žake, i da vide sebe kao deo šume, a ne kao strance, onda ćemo biti na korak bliže ka spasavanju prašume, a ne oni koji će joj presuditi.
“Bilo jednom u šumi” se prikazuje na filmskim festivalima širom sveta, a komercijalna distribucija je počela u Evropi. Kasnije ove godine, film će biti prikazan u Aziji i Latinskoj Americi.
“Bilo jednom u šumi” počinje u krošnji ogromnog moabija u slivu reke Kongo u Gabonu, dok poznati francuski botaničar, Fransis Al sedi na grani i crta. On i Žake proveli su pet meseci u Gabonu i u Peruu praveći ovaj film. Tokom tog vremena Žake je spoznao ono što Al tvrdi već decnijama – da drveće ima svoj način života.
“Kada tako razmišljate onda otkrijete novi univerzum, univerzum drveća. To je interestantno jer tada pomislite da nisu životinje kraljevi šume – drveće vlada šumom”, navodi Žake.
Žake prati životnu priču prašume gde su se tokom stotina godina odigrali prirodni procesi. On ubrzava vreme kombinujući to sa Alovim animiranim crtežima.
“Počinjemo od nule i prolazimo kroz vekove posmatrajući drveće u prašumi, ali na različite načine kako bi se napravila jasna razlika između onoga što vidim i što zamišljam”.
Svaka biljka i svaka životinja u šumi su intimno povezani. Žake kaže da drveće održava balans u ovoj porodici koja neprestano raste i menja se – koristeći zajednički jezik.
“Znamo da drveće ne koristi reči - ono komunicira mirisima i sposobno je da sklapa razne mirise kao što reči formiraju rečenice. Drveće takođe razmenjuje poruke i tako mogu da menjaju ponašanje životinja”.
A mogu čak i da utiču na vremenske prilike. Žake je uposlio timove prirodnjaka i fotografa kako bi snimili ove delikatne scene, a u nepripustačne delove je poslao male dronove. On dodaje da su hodanje po svetoj zemlji i praćenje dnevnih rituala najbolji pokazatelji šta znači biti čovek.
“Ima nešto vrlo praistorijsko u našem mozgu. To je verovatno ideja, ali mislim da smo duboko napravljeni da budemo tamo”.
I, ukoliko ljudi mogu da uspostave taj spoj sa prirodom, zaključuje Žake, i da vide sebe kao deo šume, a ne kao strance, onda ćemo biti na korak bliže ka spasavanju prašume, a ne oni koji će joj presuditi.
“Bilo jednom u šumi” se prikazuje na filmskim festivalima širom sveta, a komercijalna distribucija je počela u Evropi. Kasnije ove godine, film će biti prikazan u Aziji i Latinskoj Americi.