Dok se američki birači spremaju da izađu na birališta u utorak, izbori će biti i referendum o Fejsbuku.
Proteklih meseci, gigant društvenih mreža pojačao je nadzor sadržaja koji se postavljaju na platformi, potragu za lažnim nalozima, dezinformacijama i govorom mržnje, dok je ujedno podsticao građane da idu na Fejsbuk da izraze svoja gledišta.
“Za nas, veliki deo moderacije sadržaja počinje od osnovne misije kompanije, a to je izgradnja zajedništva i povezivanje ljudi", izjavio je Piter Stern, predstavnik Fejsbuka, na nedavnom skupu na Univerzitetu Sent Džon u Njujorku.
Osnivač i direktor Fejsbuka Mark Zakerberg svedočoi u na pretresu na Kapitol Hilu 11. aprila 2018.
Fejsbuk želi da se ljudi osećaju bezbedno kada posete taj sajt, istakao je Stern. Zbog toga, firma je na putu da zaposli 20.000 ljudi koji će se baviti samo bezbednošću platforme.
Fejsbuk takođe sarađuje sa drugim kompanijama koje se bave proverom činjenica i skida sa vebsajta dezinformacije koje doprinose nasilju, napisao je na svom blogu Mark Zakerberg, direktor Fejsbuka.
Međutim, najpopularniji, takozvani "viralnil" sadržaji su često - najekstremniji. Ako su ti sadržaji činjenično netačni, Fejsbuk im oduzima vrednost i smanjuje njihovu "viralnost", odnosno buduće širenje za 80 procenata, kazao je Zakerberg.
Kampanje dezinformacija
Fejsbuk je nedavno zatvorio naloge koje je pratilo više od milion ljudi, za koje je zaključeno da su povezani sa Iranom ali su predstavljeni kao da su ih otvorili građani SAD. Neki su se odnosili na predstojeće kongresne izbore.
Firma je uklonila i stotine američkih naloga za koje je rečeno da šire političke dezinformacije.
Ipak, Fejsbuk se i dalje kritikuje zbog povremeno uočenih nedostataka u procesu. Medij Vice News se nedavno lažno predstavio kao svih 100 američkih senatora i kupio lažne političke reklame na vebsajtu. Nakon što ih je sve odobrio, Fejsbuk je priznao da je načinio grešku.
Političari u Britaniji i Kanadi tražili su od Zakerberga da svedoči o ulozi Fejsbuka u širenju dezinformacija.
“Mislim da imaju velike poteškoće što nije iznenađujuće jer je problem veoma težak i složen", kaže Dafni Keler koja je ranije bila deo pravnog tima Gugla a sada radi na univerzitetu Stenford.
“Ako dobro razmislite, oni dobijaju na milione, milijarde novih statusa dnevno, većina je neka činjenična tvrdnja ili neko razmišljanje ili osećanje koje niko pre toga nije objavio tako da proći kroz sve to, ustanoviti šta su dezinformacije, koje su tvrdnje nteačne, kojima je cilj da utiču na ishod izbora, to je ogroman izazov", kaže Keler. “Nijedan ljudski tim na svetu to ne može da uradi, nijedna mašina na svetu to ne može da uradi."
Demonstranti traže promene u radu Fejsbuka na protestima u Londonu 26. aprila 2018.
Transparentnost
Dok čisti platformu od naloga za koji navodi da krše njenu politiku, kompanija takođe otkriva više o tome kako se donose odluke o ukidanju statusa. Stern, predstavnik Fesjbuka, podržava napore kompanije da poveća transparentnost.
“Izuzetno je važno da imamo sistem koji ljudi vide kao legitiman i suštinski pravedan čak i kada se ne slažu sa nekim pojedinačnim odlukama koje smo doneli", izjavio je.
Veći napori da se korisnicima pruže jasnije informacije o pravilima i koracima koji mogu da se načine da se ospore neke odluke kompanije su znak da Fejsbuk ide u pravom smeru, smatra Dafni Keler sa Stenforda.
“Moramo da razumemo da se to ugrađuje u sistem, da će biti mnogo promašaja i da mora da postoji proces i transparentnost da bi se ti problemi rešavali postepeno", zaključuje ona.