Dok su republikanci 3. januara u Predstavničkom domu imali brojne peripetije tokom izbora predsedavajućeg Predstavničkog doma, demokratska senatorka Peti Marej kratkotrajno je bila druga po redu za preuzimanje funkcije američkog predsednika.
U slučaju da se nešto dogodi predsedniku SAD, prvo ga nasleđuje potpredsednik, naredni po redu je predsedavajući Predstavničkog doma, a nakon toga bi red došao na osobu koja Senatom predsedava privremeno - kada tu ulogu ne obavlja potpredsednik SAD.
Dugogodišnja demokratska senatorka iz države Vašington prva je žena koja je ikada privremeno obavljala funkciju predsedavajuće Senata. Reč je o uglavnom ceremonijalnoj ulozi u kojoj će Marej rukovoditi tim domom Kongresa kada god je potpredsednica Kamala Haris odsutna.
"Svakako da sam svesna značaja ovog trenutka", saopštila je Marej, koja je prvi put izabrana u Senat 1992. godine. "Kao prva žena koja će biti privremena predsednica (Senata), biću prva žena koja će potpisivati nacrte zakona koje šaljemo predsedniku Bajdenu na potpisivanje i koja će biti imenovana da predsedava Senatom u odsustvu potpredsednice. To je odgovornost za koju sam duboko počastvovana da je preuzmem za svoju zemlju i za saveznu državu Vašington."
Senatorka Peti Marej prisustvuje političkom skupu sa tadašnjim potpredsednikom Džo Bajdenom na Univerzitetu Vašington, Takoma, 8. oktobar 2010. godine. (Foto: AP/Ted S. Warren)
Na poziciju, koja je tradicionalno zasnovana na dužini radnog staža, izabrale su je njene kolege. Senatorka Dajen Fajnstin, najstarija po stažu u Demokratskoj stranci, koja ima većinu u Senatu, nije tražila taj posao. Za uspon Marej na vodeću poziciju, koja je stavlja na treće mesto po redu za predsedničku funkciju, bile su potrebne decenije, što pokazuje koliko dugačak može da bude put ka napretku.
"To je velika stvar i istorijski trenutak, to je trenutak koji se dugo očekivao", kaže Džen Sinzdak, pomoćnica direktora Centra za američke žene i politiku na univerzitetu Ratgers u Nju Džersiju. "To nije iznenađujuće, jer je Senat institucija koja se ne menja često. Dakle, kada je reč o pozicijama lidera, koje su dodeljene prema dužini staža, tempo promena je neverovatno spor. Ali bez obzira, to je veliki trenutak."
U prošlom sazivu Kongresa, dve žene, Haris i predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, bile su osobe na najvišim položajima u redu za stupanje na predsedničku funkciju.
"Ogromno je što imamo žene na tim liderskim pozicijama. Ono u vezi sa čim bih želela da budem jasna, međutim, je da to ne znači da smo blizu jednakosti“, kaže Sinzdak. "Moramo da proslavimo ta dostignuća, ali i dalje priznajemo da postoji posao koji treba da se uradi da bi se približili jednakom zastupanju."
U Senatu SAD trenutno ima 25 žena - svaki četvrti član je ženskog pola. U Predstavničkom domu, manje od trećine članova su žene.
"Imati žene na liderskim pozicijama nadmašuje tradicionalne ideje o tome ko može i ko bi trebalo da bude na tim položajima", kaže Sinzdak.
"Kako vidimo da je sve više i više žena u Kongresu, postaje jasno da su one jednako sposobne da obavljaju te pozicije kao i muškarci - i to normalizuje žensko liderstvo. Definitivno postoji efekat postojanja uzora, kaže ona. "Mislim da to utiče i na druge žene koje bi mogle da razmatraju kandidovanje jednog dana. Pomaže kad na tim pozicijama vidiš ljude sa kojima se možeš poistovetiti."