Religija i dalje deli Amerikance, a jedan od glavnih nesporazuma je pitanje u šta su verovali sami nekadašnji lideri.
Osnivači Amerike su preknuli tradiciju religije pod državnim pokroviteljstvom, jer su u novoj republici odvojili crkvu od države.
U završnim godinama svog života, Tomas Džeferson je uzeo nož i isekao „Jevanđelje“, sveti hrišćanski rukopis. Hari Rubenstajn, iz „Smitsonijenovog“ Nacionalnog muzeja američke istorije, vodio je projekat restauracije knjige koju je treći predsednik Sjedinjenih Država napravio od onoga što je uspeo da spase.
U knjizi „Život i moral Isusa Nazarećanina“, odnosno „Džefersonovoj bibliji“, kako je knjiga danas poznata, ne pominju se uskrsnuće i druga čuda. Rubenstajn kaže da je razlog to što je Džeferson želeo da istakne Hristova moralna učenja.
„Mislim da je u nekom smislu ovo veći projekat nego što je on ikad mislio zajedno sa svojim kolegama i najbližim saradnicima: šta bi trebalo da bude moralna osnova nove nacije.“
Luis Granados iz Američkog udruženja humanista, ove godine je objavio novo izdanje i poslao ga zakonodavcima.
„Ima tu neke velike mudrosti i mislimo da bi članovi Kongresa pametno uradili da posvete nekoliko sati razmišljanju o tome – i u isto vreme bi dobro uradili da priznaju da u tome ima i nekih stvari koje možda nisu toliko dobre.“
On kaže da Džeferson nije bio jedini ikonoborac. Džordž Vašington se molio, ali je odbio pričešće, dok je pisac Tomas Pejn rekao da su religije „ljudski pronalazak“. Tomasa Džefersona su nadahnuli pogledi Džordža Mejsona na slobodu svesti i očevi nacije se generalno smatraju prosvetiteljskim racionalistima. Ali hrišćanska desnica, koja osnivanje Amerike smatra delom božjeg plana, tvrdi da su njihova verska uverenja, najvećim delom, bila čvrsta kao stena.
Pastor Mark Kolins iz Teksasa, odeva se kao Džordž Vašington i nastupa u crkvama i na verskim skupovima. On kaže da je Džeferson isekao „Jevanđelje“ u trenucima verske krize.
„Znate, svi prolazimo kroz različite etape i pravimo greške i ponekad se naljutimo na boga.“
Na Džeferonovom memorijalu u Vašingtonu, urezana je predsednikova misao da će „svi ljudi biti slobodni da iskažu svoje mišljenje o religioznim stvarima“. Lindzi Lange, posetiteljka, kaže da su osnivači nacije verovali u pluralizam.
„Uverena sam da su bili prevashodno otvoreni prema svim religijama, zbog čega su ljudi i dolazili ovde u Sjedinjene Države, bežeći od ugnjetavanja u svojim zemljama.“
Sa time je delimično saglasna i Eliša Trojer.
„Ali ja verujem da su oni s obzirom da su imali hrišćanske vrednosti, više naginjali hrišćansvu.“
Džeferson je bio veliki mislilac među ranim američkim predsednicima. Ali je on svoje radikalnije misli jedino hteo da razmenjuje sa bliskim prijateljima, iz straha da bi mogli da podstaknu kontroverzu u budućim naraštajima.
U završnim godinama svog života, Tomas Džeferson je uzeo nož i isekao „Jevanđelje“, sveti hrišćanski rukopis. Hari Rubenstajn, iz „Smitsonijenovog“ Nacionalnog muzeja američke istorije, vodio je projekat restauracije knjige koju je treći predsednik Sjedinjenih Država napravio od onoga što je uspeo da spase.
U knjizi „Život i moral Isusa Nazarećanina“, odnosno „Džefersonovoj bibliji“, kako je knjiga danas poznata, ne pominju se uskrsnuće i druga čuda. Rubenstajn kaže da je razlog to što je Džeferson želeo da istakne Hristova moralna učenja.
„Mislim da je u nekom smislu ovo veći projekat nego što je on ikad mislio zajedno sa svojim kolegama i najbližim saradnicima: šta bi trebalo da bude moralna osnova nove nacije.“
Luis Granados iz Američkog udruženja humanista, ove godine je objavio novo izdanje i poslao ga zakonodavcima.
„Ima tu neke velike mudrosti i mislimo da bi članovi Kongresa pametno uradili da posvete nekoliko sati razmišljanju o tome – i u isto vreme bi dobro uradili da priznaju da u tome ima i nekih stvari koje možda nisu toliko dobre.“
On kaže da Džeferson nije bio jedini ikonoborac. Džordž Vašington se molio, ali je odbio pričešće, dok je pisac Tomas Pejn rekao da su religije „ljudski pronalazak“. Tomasa Džefersona su nadahnuli pogledi Džordža Mejsona na slobodu svesti i očevi nacije se generalno smatraju prosvetiteljskim racionalistima. Ali hrišćanska desnica, koja osnivanje Amerike smatra delom božjeg plana, tvrdi da su njihova verska uverenja, najvećim delom, bila čvrsta kao stena.
Pastor Mark Kolins iz Teksasa, odeva se kao Džordž Vašington i nastupa u crkvama i na verskim skupovima. On kaže da je Džeferson isekao „Jevanđelje“ u trenucima verske krize.
„Znate, svi prolazimo kroz različite etape i pravimo greške i ponekad se naljutimo na boga.“
Na Džeferonovom memorijalu u Vašingtonu, urezana je predsednikova misao da će „svi ljudi biti slobodni da iskažu svoje mišljenje o religioznim stvarima“. Lindzi Lange, posetiteljka, kaže da su osnivači nacije verovali u pluralizam.
„Uverena sam da su bili prevashodno otvoreni prema svim religijama, zbog čega su ljudi i dolazili ovde u Sjedinjene Države, bežeći od ugnjetavanja u svojim zemljama.“
Sa time je delimično saglasna i Eliša Trojer.
„Ali ja verujem da su oni s obzirom da su imali hrišćanske vrednosti, više naginjali hrišćansvu.“
Džeferson je bio veliki mislilac među ranim američkim predsednicima. Ali je on svoje radikalnije misli jedino hteo da razmenjuje sa bliskim prijateljima, iz straha da bi mogli da podstaknu kontroverzu u budućim naraštajima.