Republikanski senator iz Arizone i predsjedavajući Odobora za oružane snage prokomentarisao je aktuelnu predizbornu trku u SAD, uz ocjenu da je riječ o najnepredvidivijem periodu u američkoj politici do sada.
Senator Mekejn: Ovo su najneobičniji izbori koje je iko od nas do sad vidio. Tramp je relativni fenomen i koristi nezadovoljstvo miliona Amerikanaca čiji se životi nisu poboljšali od ekonomskog kraha 2008. godine. Nemoguće je za mene da predvidim šta će da se dogodi, iako se sada čini da gospodin Tramp ima prednost u borbi za republikansku nominaciju. Tako da je moguće da će se na kraju nadmetati dva najnepopularnija vodeća političara u Americi – veoma veliki broj ljudi ne vjeruje Hilari Klinton, dok veoma veliki broj kaže da neće glasati za Donalda Trampa ni pod nikakvim okolnostima. Svjedoci smo veoma neobičnog perioda u američkoj političkoj istoriji i iskreno moram da se saglasim sa onim što je, po svemu sudeći, trenutno mišljenje a to je da su Tramp i Klinton favoriti za osvajanje nominacija Republikanske i Demokratske stranke.
Glas Amerike: Ukoliko oni budu kandidati, za koga će te se opredijeliti?
Senator Mekejn: Ja sam republikanac.
Glas Amerike: Američka politika na Balkanu je integracija regiona u Evropu, jedinstvenu i slobodnu, Da li očekujete promjenu politike, ili nivoa angažmana posle izbora u Sjedinjenim Državama?
Senator Mekejn: Vjerujem i nadam se da možemo da održimo tu politiku prema Balkanu, koja je bila i demokratska i republikanska. Previše krvi je proliveno nedavno i tokom vjekova, da bismo napustili Balkan, gdje i dalje postoji određena nestabilnost. Možda sam optimista, ali stvarno mislim da lideri obe partije prepoznaju da moramo da nastavimo da pomažemo Balkanu.
Glas Amerike: Koji bi od trenutnih favorita za osvajanje nominacija bio bolji za Balkan ili više angažovan u regionu?
Senator Mekejn: Mogu samo da kažem nikada nisam vidio nepredvidljivija vremena u američkoj politici i teško mi je da predvidim šta će se dogoditi. Međutim, imamo dugu tradiciju prema Balkanu. Kada se dogodila Srebrenica, postignut je dvostranački sporazum da se preduzme akcija. Isti slučaj je sa Kosovom. Zbog toga sam oprezni optimista da, jedino ako ne budemo imali užasnog lidera, da će se nastaviti taj duh dvostranačja prema Balkanu.
Glas Amerike: Nedavno ste posjetili Srbiju. Gdje je, po vašem mišljenju, Srbija danas u političkom i ekonomskom pogledu?
Senator Mekejn: Srbija je postigla veliki napredak i ima snažnog lidera, premijera Vučića. Zemlja se trenutno suočava sa ogromnim izazovima, zbog priliva izbjeglica. Mislim da dobro izlazi na kraj sa tim, ali je to nešto što, očigledno, ne može da se nastavi. Takođe ulaže napore u održavanje mirnijih odnosa sa susjedima na Balkanu, tako da je daleko dogurala u poslednjih 10 do 15 godina, naročito pod aktuelnim premijerom.
Glas Amerike: Prije nego što se vratimo na migrantsku krizu, možete li mi reći kako vidite trenutne odnose SAD i Srbije? U kojim oblastima postoji prostor za poboljšanje?
Senator Mekejn: Odnosi Sjedinjenih Država i Srbije su se značajno poboljšali. Srbiji je vjerovatno potrebna veća pomoć u svijetlu izbjegličke krize s kojom se suočava. Potrebno je da se dalje integriše u evropsku zajednicu, ali, kada uzmete u obzir cjelokupni Balkan, možete da kažete da je od perioda sukoba, Srbija napredovala, posebno poslednjih godina.
Glas Amerike: Kakvu pomoć Srbija može da očekuje od Sjedinjenih Država kada je riječ o rešavanju problema priliva izbjeglica?
Senator Mekejn: Nadam se da Srbija može da dobije pomoć u tom pogledu, ali i da možemo da joj pružimo ekonomsku razvojnu pomoć i da zajedno sa Evropljanima olakšamo njenu integraciju u Evropsku uniju.
Glas Amerike: Gdje vidite izlaz iz migrantske krize i da li će se Sjedinjene Države pomoći u rješavanju tog problema?
Senator Mekejn: Iskreno, nisam siguran koliko dobro mi rješavamo ili možemo da riješimo to pitanje. Riječ je više o evropskom problemu i mi bi trebalo da pomognemo u humanitarnom i drugim aspektima. Kriza je međutim rezultat sukoba i neuspjeh Sjedinjenih Država u Siriji i Iraku imao je značajan uticaj na uzrok priliva izbjeglica. Da su Sjedinjene Države uklonile Bašara al-Asada s vlasti i održale kontrolu nad situacijom u Iraku, ne bismo se suočavali sa aktuelnom izbjegličkom krizom. Zbog toga Sjedinjene Države imaju obavezu da pomogno koliko god je to moguće, kada je riječ o posledicama naših neuspjeha.
Glas Amerike: Istovremeno, NATO optužuje Rusiju da pokušava da iskoristi migrantsku krizu, kao oružje, da bi destabilizovala Evropsku uniju. Kako komentarišete te optužbe?
Senator Mekejn: General Bridlav, naš vojni komandant u Evropi, svjedočio je pred senatskim odborom da Rusija koristi izbjegličku krizu kao oružje i da pokušava da razbije cjelokupnu Evropsku uniju, što nije nevjerovatno. I ponovo, Sjedinjene Države, koje se nisu pokazale kao lider dozvolile su da Rusija dođe u poziciju da ima uticaj na Bliskom istoku prvi put od 1973. godine, kada je Anvar Sadat izbacio Ruse iz Egipta. Zbog toga sada u Siriji preovladava uticaj Rusije, Hezbolaha, Irana i različitih drugih frakcija koje dominiraju na način koji čini malo vjerovatnom mogućnost skorog odlaska Bašara al Asada s vlasti. Ovo je jedna od najozbiljnijih kriza s kojom se Evropa i Sjedinjene Države suočavaju od kraja Drugog svjetskog rata.
Glas Amerike: Rusija, istovremeno, pokušava da održi svoj uticaj na Balkanu. Srbija trenutno balansira između Zapada i Rusije, dok srpske vlasti poručuju da će zemlja ostati neutralna i da može da ima sporazume i sa NATO-om i sa Moskvom. Da li je takav stav održiv?
Senator Mekejn: Mislim da se premijer Vučić odupire ruskom pritisku. Ruski pritisak je različit od američkog. Mi ne želimo ništa od Srbije, samo hoćemo da postane održivija demokratija, dok Rusija želi da ima dominantan uticaj, što znatno otežava stvari. Zbog toga pozdravljam premijera Vučića što se odupire Vladimiru Putinu, ali i razumijem da je pritisak veoma veliki, zbog čega on mora da bude oprezan.
Glas Amerike: Da li Srbija može da ostane neutralna?
Senator Mekejn: To će, u mnogome, imati veze sa akcijama Vladimira Putina. Veliki dio pritiska, koji Putin vrši na Srbiju, je povezan sa medijima, informacijama, propagandom. Moraćemo tome da se suprostavimo, i Srbija i Sjedinjene Države.
Glas Amerike: U Srbiji postoji veliki animozitet prema NATO-u zbog bombardovanja 1999. godine. Šta je prema vašem mišljenu potrebno uraditi da bi se to promijenilo i počeo proces pomirenja?
Senator Mekejn: Mislim da u Srbiji, uopšte, postoji dobro mišljenje o Amerikancima. I dalje postoji određeno ogorčenje zbog sukoba, ali se može reći da je Srbija danas u daleko boljoj situaciji nego što je bila tada. Međutim, srpski narod treba da zna da mu pomažemo. Ekonomiji Srbije je potrebna pomoć.