U velikoj prodavnici prepunoj suvernira i sitnica, Filip Kurlend je okružen politikom. "Mi smo najveći prodavac političkih suvenira u Sjedinjenim Držama", priča za Glas Amerike dok sortira suvenire u kutijama.
Ako postoji značka sa likom nekog predsedničkog kandidata, velika je verovatnoća da je Kurlend poseduje.
Na svake četiri godine, on se snabdeva novom robom, sa licima predsedničkih kandidata, i procenjuje podršku na osnovu broja suvenira koje proda.
“Naša prodaja je uvek odgovarala tome ko na kraju pobedi", kaže Kurlend. "Ove godine, stvarno je teško predvideti pobednika čak na osnovu robe koju sam prodao".
Njegova radnja nije obična američka prodavnica suvenira. Zove se Plains Trading Post i nalazi u Plejnsu u Džordžiji, u rodnom gradu bivšeg američkog predsednika Džimija Kartera, gde su ulice sada oivičene tablama u znak podrške i demokrati Kamali Haris i republikancu Donaldu Trampu.
Your browser doesn’t support HTML5
Glas za Kamalu Haris - deo nasleđa Džimija Kartera
“Čini mi se da je ovo prvi put do sada da postoji tenzija u vezi sa predstojećim izborima", kaže Kurlend za Glas Amerike.
Demokrata Džo Bajden je pobedio u okrugu Samter i tesnom većinom osvojio Džordžiju 2020, sa razlikom od samo 11.779 glasova od više od pet miliona.
“Šokantno je da smo mi jedna od neopredeljenih država", kaže Filip.
Ankete pokazuju tesnu trku u Džordžiji a obe kampanje priznaju da je svaki glas važan, uključujući i jedan istaknuti glas, upućen poštom, od strane najpoznatijeg stanovnika Plejnsa.
“On ne bi propustio priliku da glasa", kaže Kurlend. "Sećam se jednom kad je usvojen novi zakon u državi da morate da pokažete ličnu kartu, on je otišao da glasa i nije imao ličnu kartu i rekli su mu - ne možete da glasate. Rekao je: "Ja sam predsednik Sjedinjenih Država!", a oni su rekli - "žao nam je", i morao je da se vrati kući i donese ličnu kartu da glasa, što je bilo dosta urnebesno".
Ne propustite: Bivši predsednik Karter glasao na izborima posle stotog rođendana
"Bio je uzbuđen što puni 100 godina, ali još više što će glasati za potpredsednicu Kamalu Haris”, objasnio je u nedavnom intervjuu za Glas Amerike Džejson Karter, unuk bivšeg predsednika i predsednik odbora njegove neprofitne organizacije Karter Centar.
“Bila bi neverovatna priča, na kraju njegovog života od stotinu godina, koji traje i dalje kao što znamo, za nekoga ko je odrastao na jugu u vreme segregacije da jedan od poslednjih političkih činova bude da pomogne da žena - crnkinja bude izabrana za predsednika, mislim da bi to bilo veoma značajno”, dodaje Džejson Karter.
“Predsednik Karter je rekao da je za njega bilo važno da 2008. glasa za Baraka Obamu”, podseća Džo Krespino, profesor istorije na univerzitetu Emori.
Krespino veruje da je Karterov glas za Kamalu Haris povezan sa njegovim nasleđem, posebno naporima, dok je bio predsednik, da se u Senatu ratifikuje amandman o jednakim pravima, kojim se zabranjuje diskriminacija na osnovu pola.
“Glas za prvu ženu kandidata koja nije belkinja za njega bi bio značajan ne samo zbog iskustava sa rasom koje je imao tokom života, već i njegovim ranijim pokušajima da unapredi interes žena u javnom životu”.
Your browser doesn’t support HTML5
Uspjesi i neuspjesi bivšeg predsjednika Džimija Kartera
Više od 40 godina nakon što je Karter služio u Beloj kući, amandman o jednakim pravima još nije rešen. Neke države su ga ratifikovale ali se nastavljaju pravne rasprave u vezi sa njegovom ratifikacijom. Džejson Karter veruje da, glasanjem na izborima 2024, njegov deda razmišlja o budućnosti isto koliko i o prošlćosti.
“Želi da vidi da se zemlja ponovo ujedini. Mislim da želi da smanji polarizaciju, želi da se koncentrišemo na stvari koja nas čine Amerikancima iznad i pre svega, i verujem da misli da ona to može da uradi.”
Filip Kurlend kaže da se ne slažu svi u Plejnsu sa Džimijem Karterom u njegovom izboru kandidata.
“Ali, iako je odlučno podržao Kamalu Haris, svi koji nisu za nju su mu istog časa oprostili, i dalje ga vole.”
Kako se izbori bliže, Džimi Karter i dalje dobija palijativnu negu u svojoj skromnoj kući na periferiji rodnog grada, nedaleko od očuvane farme iz vremena ekonomske depresije, u kojoj je počela njegova priča pre 100 godina.