SAD i protesti u Egiptu

  • Mohamed Elšinavi
    Lorel Bouman

Vojnici na ulicama Kaira

Demonstranti u Egiptu ne odustaju od zahteva da se predsednik Hosni Mubarak povuče s vlasti posle 30 godina. Kasno sinoć, potpredsednik Egipta, Omar Sulejman, izjavio je da je ovlašćen da započne dijalog sa opozicijom. Sjedinjene Države su održavale tesne veze sa Egiptom od kraja arapsko-izraelskog rata 1973. i mnogi analitičari smatraju da je Egipat pod Mubarakom unapredio američke interese na Bliskom istoku, posebno održavanjem egipatsko-izraelskog mirovnog sporazuma. Sjedinjene Države su do sada oprezno komentarisale odlazak predsednika Mubaraka s vlasti. Medjutim, Egipćani u zemlji i van nje kažu da je u toku revolucija i da Sjedinjene Države – nezavisno od stava – ne mogu mnogo da utiču na njen tok.

Protesti u Egiptu traju već nedelju dana, ali se ne smanjuju, već se naprotiv šire i dobijaju snagu. Uprkos armijskim tenkovima na ulicama i helikopterima koji nadleću grad.

„Ovo je velika egipatska revolucija. Digli smo revoluciju i uništićemo Mubaraka.

Predsednik Hosni Mubarak je imenovao potpredsednika prvi put otkako je preuzeo vlast 1981. godine. Imenovao je i novog ministra unutrašnjih poslova. Ali demonstranti traže da Mubarak i njegova vlada odu sa vlasti. Dobitnik Nobelove nagrade za mir, Muhamed Elbaradej, postao je lider prodemokratskog pokreta. On ističe da promena ne znači da se u Egipat vraća islamski fundamentalizam.

„To je režim servirao Zapadu i Sjedinjenim Državama. Imate izbor izmedju nas, represivnog režima, ili islamista tipa Al Kaide.“

U medjuvremenu, u Sjedinjenim Državama se nastavljaju demonstracije na kojima se traži svgravanje predsednika Hosnija Mubaraka. Studentkinja Marijam Aziz iz Egipta, pita predsednika Baraka Obamu koga podržavaju Sjedinjene Države?

Trideset godina Mubaraka i 30 milijardi dolara američke pomoći, jednako je tri decenije američke tiranije.“

Protest protiv Mubaraka ispred sedišta UN-a u Njujorku

I vodeći egipatski disident, Saad Edin Ibrahim, kaže slično.

„Tražimo od američke vlade da bude dosledna sopstvenoj tradiciji i principima i podrži narod.“

Obamina administracija se zalaže za mirnu tranziciju na odgovornu vladu, ali ne traži direktno da Mubarak ode s vlasti. Promena režima je riskantna za Sjedinjene Države, smatraju brojni analitičari. Egipatsko Muslimansko bratstvo, najveći opozicioni pokret u zemlji, ima islamistički program. Sekretar za štampu u Beloj kući, Robert Gibs, nagovestio je da Vašington brine zbog mogućeg učešća Islamskog bratstva u budućoj vladi.

„Učešće u ovom demokratskom procesu ne znači da ga treba iskoristiti za dolazak na vlast.

Marina Otovej, iz Karnegijeve zadužbine za medjunarodni mir, kaže da Sjedinjene Države ne bi trebalo da strahuju.

Nećemo valjda biti svedoci scenarija po kojem Sjedinjene Države toliko strahuju da će islamisti da iskoriste priliku i preuzmu vlast.“

Medjutim, neki analitičari smatraju da možda i nema značaja šta Sjedinjene Države učine ili kažu. Među njima je i Marvan Muašer, bivši ministar inostranih poslova Jordana.

Niste godinama bili u pozadiniu, da biste potom izdali nekoliko saopštenja i ponadali se da će ljudi da slušaju šta kažete. Iskreno ne verujem da Egipćani slušaju šta Sjedinjene Države danas govore.“

Slično misli i Mišel Dan, iz „Biltena za arapsku reformu“.

„Sjedinjene Države su u veoma teškoj poziciji. Ne verujem da bilo ko od nas veruje da će demonstranti da popuste.“

Sjedinjene Države možda neće imati veliki izbor kad je u pitanju ishod verovatno najvećeg narodnog bunta u istoriji Egipta.