Istraživači već duže vreme pokušavaju da iskoriste poljoprivredne derivate za izgradnju priuštivih kuća pogodnih za prodaju, koje ne uzrokuju veliku emisiju ugljen-dioksida. Naučnici u Velikoj Britaniji su nedavno počeli da nude kuće napravljene od bala slame, dok bi kuće od konoplje takođe mogle da se pojave u ponudi.
Slama je jeftina, ima je u ogromnim količinama i ima izvrsne toplotne osobine, međutim ona nije baš izdržljiva na teret.
Međutim, ako se slama spoji sa drvenim gredama i pločama, to pruža dovoljno izdržljivu konstrukciju sa odličnom toplotnom izolacijom i vrlo malo emisija ugljen-dioksida.
Ove kuće u Šajerhemptonu nadomak Bristola u Engleskoj, imaju cigle samo sa spoljne strane.
Noseći i pregradni zidovi su napravljeni od slame, koja pruža bolju toplotnu izolaciju i manje troškove električne energije nego tradicionalna konstrukcija od cigala.
Šef katedre za arhitekturu i građevinarstvo na Univerzitetu u Batu, profesor Piter Voker ističe da slama takođe smanjuje količinu emisije ugljen-dioksida u atmosferu.
“Kao i biljka, kroz proces fotosinteze, ona apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosphere, te se taj ugljen-dioksid uspešno akumulira unutar slame”.
Voker dodaje da su zidovi od slame takođe vrlo otporni na vatru.
“Jedna ploča koju smo iskoristili, koja je krečom stavljena na slamu, nije se zapalila 2 sata i 15 minuta pre nego što smo zaustavili test. To je izuzetna otpornost na vatru”.
Posle mlevenja brašna, farmerima u Velikoj Britaniji ostane oko 7 miliona tona slame godišnje – od čega se polovina baci.
S obzirom da je za prosečnu, trosobnu kuću potrebno oko 7,2 tone, poljoprivredni otpaci mogli bi da se iskoriste za izgradnju više od pola miliona novih kuća.
Još jedan alternativni građevinski materijal – miks isečene srži konoplje i kreča – uskoro bi mogao da počne više da se koristi za izolaciju.
Ovaj materijal nazvan “hempcrete” (“betonoplja”) je 7 do 8 puta lakši nego beton, efikasna je i priuštiva dopuna za zidne drvene strukture te je prikladan za niske kuće.
To je priordni materijal, lagan za mešanje i čišćenje i takođe smanjuje emisiju ugljen-dioksida, objašnjava direktor kompanije “Hemp-LimeConstruct”, Aleks Sperou.
“Čak i kada se uračuna proizvodnja kreča, transport i količina energije koja se koristi na gradilištu, i dalje ostaje 160 kilograma neto atmosferskog ugljen-dioksida koji je zarobljen u svakom kubnom metru zida od “hempcreta” “betonoplje”.
Istraživači poručuju da nam prirodni građevinski materijali garantuju bezbedniju okolinu bez hemikalija i da bi njihovo korišćenje moglo da dovede do značajnog smanjenja troškova električne energije za vlasnike kuća.