“Crna Gora će, kao država koja svoj ekonomski razvoj u najvećoj meri zasniva na turizmu biti više izložena ekonomskoj krizi, u odnosu na one zemlje čija je ekonomija zasnovana na izvozu ili proizvodnji – poput Srbije, Severne Makedonije ili čak i Bosne i Hercegovine”, izjavila je u razgovoru za makedonski servis Glasa Amerike Sanja Madžarević-Šujster, viši ekonomista Svetske banke zadužena za Zapadni Balkan, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Prema nedavno objavljenom Redovnom izveštaju te međunarodne finanijske institucije – u zemljama Zapadnog Balkana bi, zbog pandemije koronavirusa Bruto domaći proizvod (BDP) mogao zabeležiti pad do 11.3 odsto. U izveštaju je navedena prognoza o negativnom privrednom rastu u zemljama tog područja koji će se kretati od -3 i -5,6 procenata.
Sanja Madžarević-Šujster (Foto: RFE/RL, Savo Prelević)
Najnepovoljnije su prognoze za Kosovo, Crnu Goru i Albaniju, nešto bolje za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju – dok bi najmanji pad zabeležila privreda Severne Makedonije – ukazano je u izveštaju Svetske banke.
Sanja Madžarević-Šujster, u razgovoru za Glas Amerike, podvlači da različite karakteristike država i njihovih ekonomija koje mogu napraviti značajnu razliku u saniranju posledica krize izazvane pandemijom Kovida 19.
“Svesni smo da će turizam biti najpogođenija grana i to u najdužem vremenskom periodu – što najmanje odgovara Crnoj Gori i Albaniji koje se oslanjaju na sezonski turizam. Jasno je da su mogućnosti za rast u tom sektoru vrlo slabe. Mnoge države u susedstvu pokušavaju da nađu način kako da privuku turiste – pogotovo one u koje je moguće doputovati automobilom. Ukoliko mere suzbijanja pandemije uskoro budu ukinute – imaju nekih šansi za ostvarenje prihoda. Šanse za to, međutim, nisu prevelike”, kaže predstavnica Svetske banke specijalizovana za Zapadni Balkan.
Ne propustite: Kafići i teretane na mukama - kako opstati u poslu sa trećinom mušterijaUpitana kada bi se moglo očekivati na tom području, makar i sporije, ekonomija počne da se oporavlja - Sanja Madžarević-Šujster ukazala je da bi to moglo uslediti nakon ukidanja mera – što se očekuje krajem maja.
“Vidimo da su neke države, u skladu sa slabljenjem intenziteta virusa, počele da ublažavaju mere – zbog čega očekujemo postepen oporavak ekonomije. To će, opet, u velikoj meri zavisiti od fiskalnog prostora koji države imaju da podrže kompanije i domaćinstva – kao i monetarnog prostora da obezbede likvidnost za brži oporavak firmi Ii ekonomske strukture. Države, čija je ekonomija zasnovana na turizmu, u tom slučaju će se oporavljati mnogo sporije – od ekonomija država koje se oslanjaju na lance snadbevanja, poput automobilske industrije. Primer je Nemačka koja je već pokrenula proizvodnju automobila”, zaključuje Sanja Madžarević-Šujster ekonomski stručnjak Svetske banke.
Ne propustite: Pandemija i privrednici: Ko ne radi, a ko opstaje?Svetska banka je, početkom marta, najavila hitni plan vredan 12 milijardi američkih dolara za pomoć zemljama koje preduzimaju, kako je navedeno, delotvorne akcije za zaustavljanje epidemije koronavirusa, spasavanje života i ublažavanje ekonomskih posledica ove epidemije.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je sredinom aprila izašao sa procenom da će svetska ekonomija zabeležiti gubitak od tri odsto tokom 2020. godine uzrokovan pandemijom koronavirusa – što je najveći zabeleženi pad još od Velike depresije tridesetih godina dvadesetog veka.
Ne propustite: Generalni direktor MMF za Evropu: Male evropske ekonomije povlače prave poteze