Po završetku dvodnevnog sastanka američka Centralna banka zadržala je optimistizam u vezi sa domaćom ekonomijom, mada je odlučila da ne menja osnovnu kamatne stopu, koja je na istorijski niskom nivou. Usled sve veće zaposlenosti, ali i niske stope inflacije, Upravni odbor Federalnih rezervi okarakterisao je opšti ekonomski rast kao umeren, odnosno mnogo sporijim nego što je predsednik Donald Tramp obećao. Međutim, iako je prošlo šest meseci od kada je preuzeo položaj, još nismo videli mnogo toga u vezi sa obećanjima o ekonomskoj agendi.
Ovo je sada ekonomija Donalda Trampa, koji sebi pripisuje zasluge za povećanje vrednosti akcija na berzi i nisku stopu nezaposlenosti. Uprkos obećanjima tokom predizborne kampanje, da će američka ekonomija ponovo biti velika - većina njegovih ključnih ekonomskih inicijativa u Kongresu je u zastoju, kaže finansijski ekspert Tom Berkl za Glas Amerike, putem Skajpa.
"Ono što imamo je ekonomski rast od dva odsto, što je stabilno, ali ne i spektakularno".
Berkl kaže da je odsustvo napretka kada je reč o Trampovoj ekonomsoj agendi jedan od razloga zbog kojeg je Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo snizio svoju prognozu američkog ekonomskog rasta. Međutim, ako postoji zastoj – to se ne primećuje na Volstritu, navodi politički analitičar Majkl Strejn, iz konzervativnog Instituta Ameriken enterprajz.
"Mislim da je ono što vidimo reakcija na mogućnost sprovođenja značajne poreske reforme, mogućnost značajne deregulacije, ili možda reagovanje na moguću potrošnju u oblasti infrastrukture. Mislim da predsednik i treba sebi da pripiše zasluge za to“.
Ali, šta će se dogoditi sa postojećim poverenjem investitora ukoliko predsednik ne bude u stanju da ispuni svoja obećanja? Neki kažu da sadašnji rekordni nivo vrednosti akcija možda neće potrajati.
"Nismo videli nijedan potez kojim bi se u stvari održalo ili opravdalo to povećanje“, navodi Berkl.
Dok su neki konzervativci dali predsedniku lošu ocenu za sprovođenje mera, oni su mnogo kritičniji prema inicijativama Demokratske stranke.
"Mislim da bi minimalna nadnica od 15 dolara na sat više išle na štetu radničke klase, a još više na štetu siromašnih radnika, nego što bi im to pomoglo. Ukoliko želite da pomognete američkim radnicima, mislim da fokus ne bi trebalo da bude na stvari kao što je plaćeno porodično odsustvo. Bez obzira šta mislite o toj politici, to ne bi trebalo da bude pri vrhu liste, čini mi se da je to zabluda“, smatra Majkl Strejn.
U nedostatku zakonodavne akcije, kaže Tom Berkl, velike zasluge za stabilizaciju ekonomije pripadaju Centralnoj banci.
"Tokom prethodnih osam godina – Centralna banka je glavna u vođenju ekonomnske politike zemlje, što se pokazalo relativno dobro - rast nije bio spektakularan, ali je bio postojan".
Ukoliko američka ekonomija i dalje bude stabilna, kao što Federalne rezerve veruju, treba očekivati dalje postupno povećanje kamatne stope, zajedno sa smanjenjem složenog spiska obveznica i hartija od vrednosti u posedu američke Centralne banke, koje su dovele do toga da kamatne stope budu rekordno niske.