U danima pred početak ruske invazije na Ukrajinu, neki sadašnji i bivši zapadni zvaničnici počeli su da dovode u pitanje mentalno stanje ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ukazivali su na promene u Putinovom ponašanju, i način na koji govori o krizi, kao dokaz da se nešto promenilo i da je ruski lider postao još opasniji.
Putinov govor u kome je priznao ukrajinske regione Donjeck i Lugansk kao nezavisne države američki predsednik Džo Bajden opisao je kao "bizaran" i "iracionalan."
Američki državni sekretar Entoni Blinken je opisao isti govor kao "duboko uznemiravajući".
Bivši francuski ambasador u SAD, Žerar Aro, otišao je korak dalje, na Tviteru je ocenio da je Putinov govor bio "potpuno zapanjujući" i zapitao se da li je ruski predsednik upao u "paranoidni delirijum u paralelnom univerzumu."
Drugi posmatrači su Putina nazvali "neuračunljivim" i "bez kontakta sa realnošću".
Takve procene Putina kao lidera koji je možda izgubio kontakt sa realnošću su, međutim, u suprotnosti sa ranijim javnim i privatnim obaveštajnim procenama karaktera dugogodišnjeg ruskog lidera, koji 69-godišnjeg Putina opisuju kao okrutnog, lukavog i opasnog, i čoveka koji voli da rizikuje.
"Najveći deo sedih vlasi u mojoj kosi je posledica moje službe u Rusiji tokom godina, a posebno bavljenja Rusijom Vladimira Putina", rekao je šrošlog februara članovima Kongresa direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns, na pretresu o potvrdi njegove nominacije.
Putin je karijeru počeo kao obaveštajac KGB-a, bivše ruske tajne policije, a penzionisao se sa činom potpukovnika 1990. Zatim je prešao u politiku i 1998. bio je na čelu unutrašnje bezbednosne agencije Rusije - FSB-a.
Samo dve godine kasnije, Putin je izabran za predsednika. Od tada je na tom položaju, sa izuzetkom četvorogodišnjeg mandata na mestu ruskog premijera, od 2008. do 2012.
"Uvek je greška potceniti Putinovu Rusiju", upozorio je na pretresu Berns.
Bivši američki obaveštajni zvaničnici takođe tvrde da bi bila velika greška otpisati ponašanje ruskog lidera kao neuračunljivo.
"Nisam video ništa što bi me navelo na pomisao da Vladimir Putin više nije isti hladni, proračunati operativac KGB-a kakav je uvek bio", kaže Danijel Hofman, penzionisani oficir tajne službe i bivši šef jedne od ispostava CIA-e.
"Ne mislim da je do sada napravio neku grešku", rekao je Hofman za Glas Amerike, podsećajući na uspešne ruske vojne akcije u Čečeniji, Gruziji, Krimu i Siriji.
Umesto toga, Hofman i drugi obaveštajci CIA-e veruju da je Putin, ohrabren tim ishodima, razmotrio sadašnje stanje sveta i video priliku da jednu od svojih dugogodišnjih želja pretvori u realnost.
Protest protiv invazije Ukrajine u Njujorku.
"Putin nikada nije krio svoj pogled na svet", podseća Mark Kelton, bivši zamenik direktora Nacionalne kontraobaveštajne službe.
"Ono što se promenilo je Putinov osećaj da sada ima kapacitet da ostvari svoju želju da delove Ukrajine koji nisu zauzeti 2014. dovede pod rusku kontrolu", rekao je Kelton za Glas Amerike.
Bivši obaveštajni zvaničnici posebno ukazuju na stanje koje Putin verovatno vidi kao "trenutnu slabost Sjedinjenih Država", zbog političkih podela u zemlji i povlačenja snaga iz Avganistana, koje su pokazale da ni Vašington ni njegovi zapadni saveznici nisu posebno skloni da se bave konfliktima u inostranstvu.
A zatim, tu je Kina, koja je spremna da u dužem roku bude protivnik ali se sada uskladila sa Moskvom u nečemu što Kelton naziva "zajedničkim protivljenjem zajedničkom neprijatelju - Amerikancima."
Prema nekim ruskim posmatračima, spoj nekoliko faktora možda uliva dodatno samopouzdanje Putinu, bivšem obaveštajcu.
"Putin koga sam videla je tačno onaj Putin koga sam očekivala da vidim", kaže za Glas Amerike Moli Mekju, bivša savetnica predsednika Gruzije i Saveta za nacionalnu bezbednost. "On želi moć i da ostavi nasleđe u skladu sa svojom vizijom Rusije."
"Sve je sigurniji da neće biti tih posledica koje ne može da prevaziđe. Sigurniji je nego ikada da ne postoji volja da se on zaustavi", dodala je.
Pa ipak, nisu svi uvereni da je Putin koji se ovih dana pojavljivao na televiziji - onaj stari Putin.
"Iznenadio me je nepovezani ali ogorčeni govor u ponedeljak", izjavio je za Glas Amerike Džon Sajfer, koji je nekada vodio operacije CIA-e vezane za Rusiju.
"Uvek sam podrazumevao da je dobro obavešten. On je bivši oficir KGB-a i ima obaveštajnu službu svetske klase koja svakako zna da niti Ukrajina niti SAD nameravaju da vrše invaziju na Rusiju", izjavio je Sajfer pre ruske invazije. "Zaista je zvučalo kao da veruje u tu glupost".
Drugi eksperti za Rusiju se slažu da je došlo do promene.
"Ono što je ovog puta različito je taj zlokobni ton i jedva prikriveni gnev", smatra Seva Gunincki, profesor političkih nauka na Univerzitetu Toronta.
"Cilj tog govora je bio da zapreti, a ne da inspiriše", izjavio je za Glas Amerike. "Promenio je držanje i izraz lica da bi zvučao preteći".
A to bi, prema ekspertima, mogla da bude indikacija promene u Putinovom ponašanju koja bi mogla da ima dalekosežne posledice.
"Putin je po svemu sudeći izolovan od svih osim svog najužeg kruga, koji su svi članovi službi bezbednosti sa agresivnim i paranoidnim pogledom na svet", primećuje Gunicki.
Dejvid Zakonji, politikolog sa Univerziteta Džordž Vašington David Szakonyi, saglasan je sa tom ocenom.
"To se događa mnogim autoritarnim liderima", rekao je za Glas Amerike. "Oni prestanu da veruju tuđim mišljenjima. Stegnu se, postaju oprezniji u načinu na koji dozvoljavaju da različita mišljenja uđu u njihov proračun i donošenje odluka."
Još jedna mogućnost, prema nekim bivšim obaveštajnim zvaničnicijma, je da se Putin oseća zaista isfrustriranim, uprkos svom planiranju i samopouzdanju.
"Iako je Putin sam izazvao krizu, deo zapadnih reakcija nije se razvijao kako je on možda očekivao", smatra Pol Pilar, bivši visoki zvaničnik CIA-e koji sada predaje na univerzitetu Džordžtaun.
"To je dovoljno da svako počne da zvuči ekstremno i frenetično, iako mu mozak i dalje radi punom parom."
Ali, neki kažu da bi takvo Putinovo ponašanje moglo da bude dobro pročunata gluma.
"Ako ljudi na Zapadu počnu da misle da je Putin donekle izgubio razum, to može biti strateška prednost", rekao je Pilar za Glas Amerike.
"Takav imidž mogao bi da navede zapadne lidere, u strahu od toga šta bi ovaj navodno lud čovek mogao da uradi sledeće, da daju dovoljno ustupaka za početak smirivanja krize, uz uslove koje Rusija može da prihvati."