Cilj ekstremnog govora u medijima - širenje straha i netrpeljivosti

Učesnici konferencije o ekstremnom govoru u medijima: Svetlana Slijepčević, Aleksej Kišjuhas i Tatjana Vehovec (Foto: Medijacentar Beograd, www.mc.rs)

U svakoj četvrtoj vesti u medijima u Srbiji prisutan je ekstreman govor, a namena takvog govora je podizanje dramatičnosti i senzacionalizma po svaku cenu, uz širenje straha i osećaja nesigurnosti i netrpeljivosti, što po društvo može da ima ozbiljne posledice, rečeno je između ostalog na predstavljanju rezultata istraživanja "Ekstrmemni govor u medijima: Kako se generiše gultura straha u Sribji".

U istraživanju analizirano je 16 štampanih, elektronskih i onlajn medija kao i agencija, u periodu od maja do septembra ove godine.

Direktorka Centra za nove medije "Liber", Tajtana Vehovec, rekla je da su ekstremne vesti po pravilu nevažne, ali da izazivaju negativne emocije, uzbunjuju javnost i služe kao sredstvo političke propagande.

"Prikupljeno je 36.960 medijskih objava od kojih je 9.436 tekstova sadržalo neki element ekstremnog govora. Najveći deo ekstremnog opisivanja prisutan je u rubrici Hronika, koju sledi rubrika Zabava i - što je posebno interesantno - Vremenska prognoza", kazala je Tatjana Vehovec.

Ekstremni govor u rubrici "Hronika", nastavila je, karakterišu izrazita brutalnost, preterivanje, senzacionalistički narativi. "Noseće reči u takvim vestima su pakao, užas, horor, panika. Ovakve vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju a socijalna posledica takvog izveštavanja je smanjenje ili ukidanje osetljivosti publike na zločine i stvaranje iluzije o sveprisutnoj opasnosti od ubica i nasilnika", navela je direktorka centra "Liber".

Od ukupnog broja vesti sa ekstremnim sadržajem, mizoginija je prisutna u 25 odsto tekstova, a širenje netrpeljivosti u 15 odsto tekstova obuhvaćenih analizom. "U temama o Hrvatskoj i Kosovu koriste se izrazi 'ustaše' i 'Šiptari' kojima se kroz šovinističko izveštavanje i isticanje nacionalnog ponosa Srba širi netrpeljivost prema drugima", kazala je Tatjana Vehovec.

"Kada je reč o temama koje se odnose na Kosovo, Hrvatsku i Ameriku, pre svega, tu nalazimo tekstove koji šire netrpeljivost na dva načina - ili kroz šovinističko izveštavanje, ili kroz isticanje nacionalnog ponosa". Reč je o dve podele - antiameričko i prorusko izveštavanje, koje je posebno prepleteno kada je reč o pominjanju Amerike, NATO-a ili CIA-e.

"Izuzetno je bilo teško čitati na jednom mestu 9.000 ovako katastrofičnih naslova i ostati normalan", zaključila je Vehovec.

Sociolog i kolumnista beogradskog dnevnka Danas, Aleksej Kišjuhas, ocenio je da u srpskim medijima postoji "šuma vrlo alarmantnih izveštaja".

"To nisu vesti, iako imaju takvu formu. Šokiraju, preti se, pokreće se hajka... U tekstovima dominira izrazita brutalnost, senzacionalizam, njihova jedina namera je da šokiraju i uznemire publiku. Takvi narativi generišu neutemeljeni strah među građanima, a u Srbiji proizvodnja straha ima jasnu političku i propagandnu poruku", naveo je Kišjuhas.

On je skrenuo pažnju na neprimereno dramatizovanje čak i tako svakodnevne pojave kakva je vremenska prognoza. "Neprimereno se dramatizuju grmljavina i kiša, temperatura preko 40 stepeni... U mahnitoj potrazi za klikovima fabrikujemo lažne vesti o prirodnoj stvarnosti i neodgovorno najavljujemo pakao. Pošto temperature od 41 stepen leti nisu neobične, konzument verovatno oseća izvesno razočarenje posle ovakvog izveštavanja", rekao je Kišjuhas.

"U slučaju Srbije, proizvodnja straha, paranoje i nelagodnosti ima jasnu političku poruku - užas, panika, rat, biće rata, sukob, i tako dalje...", naglasio je on. Dominantan narativ o Srbima je kao o moralno ispravnom, superiornom, nepravedno kažnjenom narodu koga su zapadne sile nepravedno kaznile, što prema Kišjuhasu zadobija karakteristike teorija zavere, dok se generišu amerikanofobija, ksenofobija i islamofobija.

"Kultura straha je dobro opisan fenomen u društvenim naukama istoriji sa potencijalno zastrašujućim posledicama. Podsetiću vas na najjeziviji slučaj, na nacističku Nemačku, čija je propagandu direktno širila strah od Jevreja", kaže Kišjuhas.

"Najopasnija je praksa grubog širenja etničke netrpeljivosti koja se graniči sa govorom mržnje. To je nastavak vodjenja ratne politike medijskim sredstvima, odnosno tipičan primer posleratne propagande koja ima značajne društvene posledice", kazao je Kišjuhas.

Svetlana Slijepčević, lingvistkinja, citrala je Noama Čomskog: "Ljude moraš da držiš uplašenima. Jer ako nisu propisno uplašeni i prestravljeni svim vrstama vragova koji smeraju da ih unište, spolja ili iznutra, ili odakle god, mogu početi da misle, što je veoma opasno, pošto nisu kompetentni da misle".