Demokratska senatorka Elizabet Voren kandidovala se zvanično za predsednicu u subotu, u gradu radničke klase - Lorensu u Masačusetsu. Svoju kampanju 2020. zasnovala je na populističkom pozivu na borbu protiv ekonomske nejednakosti i izgradnju Amerike "koja je dobra za sve".
Najavljujući kampanju, Voren je odlučno pozvala na promene, osudila "tesnac" u kojem se našla srednja klasa, u situaciji u kojoj, prema njenim rečima, "bogati ne moraju da polažu odgovornost a svi ostali dobijaju premalo prilika za uspeh." Ona i njene pristalice nadaju se da će je ta poruka odvojiti od ostalih, brojnih kandidata za predsedničku nominaciju Demokratske stranke, i da će joj pomoći da prevaziđe kontroverzu u vezi sa ranijim tvrdnjama o poreklu iz zajednice američkih Indijanaca.
Iznoseći konkretne političke predloge, od zdravstvenog osiguranja za sve, finansiranog iz budžeta, do eliminisanja vašingtonskog "lobiranja kakvo sada postoji", Voren je izbegla da direktno napada predsednika Donalda Trampa. Umesto toga se založila za "širi, institucionalni zaokret", pozivajući svoje pristalice da izaberu "vladu koja donosi drugačije odluke, odluke koje odražavaju američke vrednosti."
Voren je svoju kandidaturu najavila u Masačusetsu, u siromašnom, industrijskom gradiću, i to na mestu jedne fabrike gde su pre oko 100 godina radnici, pretežno imigranti, stupili u štrajk. Za političarku koja se godinama bori za prava potrošača, bila je to odgovarajuća lokacija da predstavi svoje ciljeve. Kasnije tokom dana, Voren putuje u Nju Hempšir, državu koja prva glasa na stranačkim izborima, gde bi senatorka mogla da ima prednost kao predstavnica susedne države čije je ime dobro poznato biračima. Nedelju namerava da provede u Ajovi, gde se održavaju naredni stranački izbori koji su prvi test održivosti stranačkih kandidata.
Voren je prvi istaknuti demokrata koji je pokazao interesovanje da se uključi u trku za Belu kuću a na novogodišnje veče je formirala komitet čiji je zadatak bio da ispita izglede za njenu kandidaturu.
Građanima je u subotu predstavio kongresmen Džo Kenedi Treći, demokrata iz Masačusetsa, koji ju je podržao na primarnim izborima. Njegova podrška bi mogla da bude dragocena za Voren, budući da je Kenedi mlada nada Demokratske partije a ujedno prijatelj jednog od njenih potencijalnih rivala na izborima 2020, Betom O Rurkom, bivšim kongresmenom iz Teksasa.
Voren ulazi u trku kao jedna od najprepoznatljivijih ličnosti svoje stranke. Provela je proteklu deceniju u centru pažnje, prvo kao aktivista za prava potrošača tokom finansijske krize. Kasnije je bila na čelu kongresnog odbora koji je nadzirao vladino spasavanje banaka 2008. Nakon što su je republikanci sprečili da se kandiduje za Biro za finansijsku zaštitu potrošača, agenciju čije je formiranje sama pomogla, kandidovala se za Senat 2012. i pobedila tadašnjeg republikanskog senatora iz Masačusetsa.
Posle ubedljive pobede na reizboru za mesto u Senatu 2018, Voren je preostalo 11 miliona dolara koje može da upotrebi u predsedničkoj kampanji. Ipak, moraće da se takmiči protiv drugih popularnih demokrata, koji će moći da privuku značajna sredstva. Nedavna anketa koju je sproveo CNN pokazala je da je manje demokrata "veoma spremno" da podrži Voren nego što ih je reklo za bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena, senatorku iz Kalifornije Kamalu Haris i senatora iz Vermonta Bernija Sandersa.
Senator Berni Sanders i senator Kris Marfi (arhivski snimak)
Voren se već suočava sa problemima. U protekle dve nedelje se dva puta izvinila što se, na početku svoje karijere, u više navrata pozivala na svoj identitet pripadnice zajednice američkih starosedelaca. Ta tvrdnja je dala municiju republikancima i mogla bi da baci senku na njenu kampanju.
Pretnju za Voren predstavlja još jedan senator koji tek treba da objavi svoje planove za 2020 - Sanders. Oboje su lideri liberalnog krila Demokratske stranke ali neke Sandersove pristalice još ne mogu da joj oproste što ga nije podržala u primarnoj trci protiv Hilari Klinton 2016. A kao senator iz Vermonta koji je pobedio na primarnim izborima u Nju Hempširu, verovatno bi bio rani favorit u toj državi ako reši da se ponovo kandiduje.
Uprkos sličnostima, Voren i Sanders su proteklih meseci krenuli različitim putem dok se pripremaju za primarne izbore. Nakon što je predložila "porez za ultramilionere" koji bi pogodio najbogatijih 75.000 porodica u Americi, Voren je prošle nedelje izjavila za Blumberg Njuz da i dalje "veruje u kapitalizam" ali želi striktnija pravila da bi se sprečilo "nameštanje sistema" - što je kontrast u odnosu na demokratski socijalizam senatora Sandersa.