Cene nafte na svetskogm tržištu počele su da se oporavljaju i rastu posle dve godine opadanja i stagnacije. Ravnoteža između zaliha sirove nafte i potražnje za energijom poremećena je zbog sve veće konkurencije solarne i energije vetra, nemira u nekim ključnim zemljama proizvođačima i sporazuma o ograničenju proizvodnje članica Organizacije zemalja izvoznika nafte (OPEK). Jedna analitičark smatra da će cene koje već rastu, po svemu sudeći i u dogledno vreme zadržati taj trend.
Vozači su plaćali niže cene benzine u protekle dve godine, jer je globalna prezaisćenost zalihama nafte nadjačala potražnju za nergijom. Višak su delimično prourokovale i SAD, povećanjem proizvodnje nafte iz škriljaca, takozvanim „frekingom“.
Hana Brul iz američke Uprave za energetske informecije kaže da će cene nastaviti da rastu, kako višak u zalihama nestaje.
"Globalne zalihe do sada su nadmašivale globalnu potrošnju, tako da smo bili svedoci ogromnih količina neprodate nafte na tržištu, a samim tim i nižih cena. Kada se zalihe i potrošnja budu ujednačile, a na tržištu bude sve manje neprodate nafte, to će biti signal tržišta da se proizvodnja poveća”.
Za one koji se bave „frekingom“, niske cene nafte umanjile su investicije, koje su - kako Brul kaže - neophodne, da bi izvori nafte iz škriljaca bili produktivni. Ona ističe da će više cene nafte omogućiti tim proizvođačima da nastave da buše i obavljaju skupe operacije neophodne za povećanje proizvodnje. Brul kaže da se očekuje da dugoročno gledano potražnja za naftom poraste.
U međuvremenu, članice Organizacije zemalja izvoznika nafte, ali i neke zemlje koje nisu u OPEK-u, poput Rusije, postigle su dogovor da ograniče proizvodnju. Ministar egnergetike Rusije Aleksandar Novak kaže:
"Pre nego što OPEK donese svoju konačnu odluku, radimo na različitim opcijama i mehanizmima učešća zemalja članica, ali i nečlanica OPEK-a, u pronalaženju zajedničkih sporazuma".
Vest o sporazumu podigla je cene nafte na oko 50 dolara za barel. Prethodno su cene sa 100 dolara pale na manje od 30. Članice OPEK-a treba da se sastanu krajem novembra, kako bi se dogovorile o detaljima sporazuma o smanjenju proizvodnje, uključujući i teške pregovore o tome koja zemlja će koliko manje proizvoditi. Nekoliko zemalja OPEK-a, među njima i Irak, traže da budu izuzete iz smanjenja kvota.
Istovremeno, zauzeti su i proizvođači alternativne energije. Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je tokom 2015. došlo do velikog povećanja broja solarnih panela – čak pola miliona je instalirano svakog dana. Postrojenja za proizvodnju energije vetra takođe ima znatno više - tokom prošle godine instalirane su dve vetrenjače svakog sata.
Međunarodna agencija za energiju navodi da su troškovi proizvodnje struje od vetra pali za jednu trećinu od 2010, dok je proizvodnja struje od solarne energije, još više pojeftinila. To telo je promene nazvalo "transformacionim".