Okupljanje većine stanara velike zgrade oko jednog cilja u Srbiji, ravno je podvigu. Ako taj cilj podrazumeva i mnoštvo javno-komunalnih i stambenih potvrda i procedura, to je pravo malo čudo. Stanovnici ove lamele na Bežanijskoj kosi, na najboljem su putu da to čudo i ostvare.
"Naša zgrada je što se tiče termoizolacije u jako lošem stanju. Još od samog uselenja 1990. praktično, imamo taj problem da su nam stanovi zimi jako hladni, a leti nesnosno topli. Mi smo to svi osetili kroz račune za struju zato što svaki od stanara ima dodatni izvor za grejanje stana. To su termoakumulacione peći ili radijatori, Tako da su nam računi prilično visoki" kaže stanar Momir Ristić.
U pokušaju da reše svoje stambene probleme, nekolicina stanara krenula je u akciju. Obratili su se gradskim i opštinskim službama, gradjevinskim kompanijama ali i nekim ambasadama. Jedan od zaposlenih u ambasadi Nemačke uputio ih je na GIZ – Nemačku organizaciju za medjunarodnu saradnju.
"GIZ je nama pružio tehničku pomoć, savete o merama koje se mogu sprovesti za unapredjenje energetske efikasnosti, kako se mogu ostvariti uštede u energiji i koje korake treba da preduzmemo u tom smislu" , rekla je Tijana Topalović.
GIZ-ov Projekat “Energetska efikasnost u zgradartsvu” je u ovom slučaju bio prava adresa, budući da ovaj projekat, između ostalog, pruža tehničku i savetodavnu pomoć i srpskoj vladi da ostvari ciljane uštede energije za devet odsto u desetogodišnjem periodu od 2008. do 2018. godine.
U razvijenim zemljama jedna trećina potrošnje odlazi na zgradarstvo, a najveći deo na industriju, dok u Srbiji najveća potrošnja,od čak 60 odsto, otpada na sektor zgradarstva, upravo zbog loše izolacije zgrada.
Renate Šindlbek, GIZ, tim lider Projekta "Energetska efikasnost u zgradarstvu" kaže da se Srbija obavezala da će smanjiti potrošnju energije i emisiju CO2 što je takodje problem celog sveta, ne samo Srbije i dodaje:
"Upravo je obnova stambenih zgrada jedan od koraka koje treba preduzeti. Srbija je dosta napredovala kad je reč o izdavanju energetskih pasoša što je neophodna mera kako bi se uporedio utrošak energije pre i posle renoviranja."
Danas ni jedna kuća u Srbiji ne može biti podignuta bez tog dokumenta. Za svaku ozbiljniju rekonstrukciju, on je takodje neophodan. U tom smislu, prvi preduslov za unapređenje energetske efikasnosti je ispunjen i to kroz definisanje zakonske regulative i obukom inženjera za energetsku efikasnost.
"Energetski pasoš je jedan važan korak. Medjutim ima još mnogo koraka do cilja ali Srbija je krenula tim putem", rekla je Renate Šindlbek.
Ono što je do njih, stanari ove zgrade su obavili. GIZ im je svojim savetima pomogao. Sada od grada i opštine zavisi kada će raspisati tender i izabrati gradjevinsku firmu koja će im sanirati i izolovati fasadu i obnoviti krovnu konstrukciju. Ove dobre komšije i dalje na okupu drži nada da će od iduće godine dobijati daleko manje račune za struju.