U zemlji koja je skoro u potpunosti energetski zavisna od Rusije, razmatra se potencijal voda, rekonstrukcija postojećih postrojenja je u toku, a ulaganje u izgradnju četiri hidroelektrane na Drini, kao najvećem neiskorišćenom resursu je jedno od rešenja. Svi ovi potencijalni projekti izgradnje za sada su samo u najavi, a problem je niska cena struje, visoka cena troškova izgradnje, uticaj klimatskih promena i usaglašavanje zakona i interesa sa susednim zemljama Bosnom i Hercegovinom, kao i Crnom Gorom. Ovom temom bavili su se stručnjaci iz oblasti energetike u okviru konferencije "Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost", u organizaciji JP Elektroprivreda Srbije (EPS) i Balkanmagazina.
"Srbija koristi 55 odsto hidropotencijala za proizvodnju električne energije, ali i da koristi celokupan ne bi mogla da obezbedi energetsku stabilnost bez termoelektrana. Sada se dobija trećina električne energije iz hidroelektrana, odnosno oko 10,5 teravata (TW)," rekao je direktor sektora za strategiju EPS Aleksandar Jakovljević.
Srbija 80 odsto svojih potreba za gasom namiruje iz Rusije,a Naftna industrija Srbije u većinskom vlasništvu ruskog Gazproma, tako da ne čudi što stručnjaci razmatraju i druge vidove snabdevanja energijom.
Elektroenergetski sektor Srbije prvenstveno se bazira na termoenergetskim postrojenjima. Okvirno dve trećine električne energije u Srbiji proizvedeno je u termoelektranama EPS-a. Strateški pravci razvoja energetskog sektora Srbije, definisani su Strategijom razvoja energetike u okviru koje su i projekti za revitalizaciju postojećih hidroelektrana u koje će biti uloženo pola milijarde evra od 2016. do 2025. godine.
"Hidroprojekti se teško realizuju jer sadašnja cena struje ne obezbeđuje isplativost, a projekcije govore da će i narednih godina razlika između bazne i vršne cene biti mala, nema mnogo ni lokacija koje omogućuju elektrane veće snage, a osim toga probleme stvaraju i imovinsko-pravni odnosi. Najviše razmatramo potencijalna 4 projekta na Drini", objasnio je Jakovljević.
On je dodao i da se izgradnja hidroelekrana Đerdap 3 i Bistrica u ovom trenutku ne isplati, osim ako bi država zbog energetske stabilnosti odlučila da pomogne realizaciju. Osim toga, izgradnja hidroektrana na Drini ili Dunavu zahteva i dogovore sa susednim državama, čiji se propisi o energetici razlikuju od domaćih, naveo je Jakovljević.
Dejan Ostojić, direktor Sektora za tehničke poslove proizvodnje energije iz EPS-a rekao je i da je većina postrojenja hidroelektrana u Srbiji "izgrađena sredinom prošloga veka".
"Trenutno je nekoliko hidroelektrana u postupku revitalizacije, konkretno u Đerdapu sarađujemo sa ruskom firmom Silovije mašini od 2009. godine na projektu u vrednosti od 216,5 miliona evra," rekao je Ostojić.
Danijela Božanić, šef Odseka za klimatske promene u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, rekla je da su hidroelektrane "zeleni izvor energije" i da ne zagađuju životnu sredinu, ali utiču na temperaturu i hemijski sastav vode, kao i na biljni i životinjski svet.
"Do 2025. godine tri četvrtine svetske populacije živeće u oblastima pogođenim nedostatkom vode, a istovremeno će se povećati potrebe za 40 odsto. Zbog toga pored energetske sigurnosti i gradnje hidroelektrana treba imati u vidu i potrebe za vodom", dodala je Božanić.
U skladu sa preuzetim obavezama u okviru Energetske zajednice, decembra 2015. godine, Srbija je podnela Sekretarijatu Energetske zajednice preliminarni Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) i preliminarnu listu postrojenja koja će koristiti "opt-out“ mehanizam. Taj mehanizam podrazumeva ograničen rad postrojenja - 20.000 sati rada u periodu od 2018. do 2023. godine. Nakon toga, postrojenje se ili gasi ili njegove emisije štetnih materija moraju biti usklađene sa vrednošću emisija za nova postrojenja.
Propisana je i obaveza da nova postrojenja, izgrađena posle 2018. godine, imaju emisije u vazduh u skladu sa najstrožim graničnim vrednostima iz Direktive o industrijskim emisijama.