Turski predsednik Redžeš Tajip Erdogan nastavlja da vrši pritisak na Rijad zbog prošlomesečnog ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.
Na naslovnoj stranici turskog provladinog dnevnika "Sabah" u utorak su objavljeni rendgenski snimci kofera koji je nosio tim, kako se veruje, saudijskih ubica a na kojima se navodno vide oružja korišćena u ubistvu Kašogija.
Analitičari vide tu medijsku priču kao najnoviji element u pažljivo osmišljenoj kampanji Ankare protiv Rijada koja, kako smatraju, ima i druge motive od samo želje za zadovoljenjem pravde.
Turski tužilac navodi da je Kašogi, saudijski disident koji je živeo u SAD, ubijen tako što je udavljen čim je ušao u konzulat Rijada u Istanbulu a da mu je telo zatim "iseckano na komadiće."
Kašogi je ušao u saudijski konzulat 2. oktobra da bi dobio potrebna dokumenta za planirani brak sa turskom državljankom Hatiče Čengiz koja ga je čekala ispred konzulata. Novinar nikada nije izašao iz te zgrade.
Erdogan je zahtevao da saudijski zvaničnici identifikuju navodnog lokalnog saradnika koji osumnjičen da je učestvovao u uklanjanju Kašogijevih posmrtnih ostataka.
Jasin Aktej, savetnik predsednika Erdogana govori na komemoraciji na 40 dana od smrti Džamala Kašogija u Istanbulu, 11. novembra 2018.
Turski predsednik je prošle nedelje objavio da je Ankara podelila audio snimak poslednjih minuta života saudijskog novinara sa vladama SAD, Saudijske Arabije i ključnih evropskih saveznika.
Od ubistva Kašogija 2. oktobra, pažljivim i postepenim dostavljanjem informacija medijima, Ankara je uništila svaku nadu Rijada da će kontroverza zamreti sama od sebe.
“Ankara "na kašičicu" daje štampi nove, morbidne detalje o ubistvu saudijskog disidenta", smatra analitičar Atila Jeslada iz organizacije Global Sors Partners, "što potvrđuje sumnje u svetu da Erdogan traži nešto više od pravde ili osvete."
U prvim nedeljama posle ubistva, brojne su bile spekulacije da Ankara traži značajne ustupke od Rijada, uključujući finansijsku i ekonomsku podršku turskoj oslabljenoj ekonomiji. Nekoliko dana posle Kašogijeve smrti, važni savetnik saudijskog kralja Salmana odleteo je u Istanbul da bi se sastao sa visokim turskim zvaničnicima a kralj Salman je, što je neuobičajen potez, izašao iz svog stanja polu-penzionisanosti da bi telefonom razgovarao sa Erdoganom.
Uprkos takvim intervencijama, Erdogan odbacuje sve razgovore o finansijskim povlasticama Rijada kao pokušaj "mita", navodeći da je rešen da otkrije ko je dao nalog i ko je izvršio ubistvo Kašogija. Međutim, turski predsednik je vodio računa da ne optuži samog kralja Salmana za bilo kakvu umešanost. Umesto toga, njegova je retorika sve više usmerena na saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana. Rijad je u više navrata poricao bilo kakvu umešanost princa u ubistvo. Mnogi analitičari kažu da je teško poverovati u tu vrdnju s obirom na moć koju Salman ima u kraljevstvu.
Kašogijeva smrt je Erdoganu pružila priliku kakva se ukazuje možda jednom u životu. "Mohamed bin Salman je ključni rival Erdogan u bici za hegemoniju širom sunitskog Bliskog istoka", smatra profesor međunarodnih odnosa Husein Bagčki sa Bliskoistočnog tehničkog univerziteta u Ankari.
“Ako Erdogan želi da sruši MBS-a (Mohameda bin Salmana), to je uzaludan posao", kaže analitičar Jesilada, "jer do sada je Trampova Bela kuća odlučno stajala uz njega, a isto važi za dva ključna američka regionalna saveznika Izrael i Egipat."
Jedan visoki zapadni diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, se saglasio sa tom ocenom navodeći da nema mnogo međunarodne podrške eventualnom skidanju s vlasti saudijskog prestolonaslednika imajući u vidu rizik regionalne nestabilnosti.