Eskobar: Mislim da je moguć dogovor Srbije i Kosova ove godine

BEOGRAD - “Voleo bih da vidim da se dogovor (Srbije i Kosova) postigne ove kalendarske godine. Mislim da je to moguće”, kazao je američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar na konferenciji za novinare u Beogradu, dan nakon sastanaka sa predstavnicima vlasti. Američki diplomata je u Srbiju došao nakon specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, a uoči sastanka lidera Srbije i Kosova na visokom nivou u Ohridu, 18. marta.

Eskobar veoma aktivno učestvuje u dijalogu Srbije i Kosova pod okriljem EU, koji SAD podržavaju. Kaže da je svrha njegove posete da radi sa političkim liderima na tome da krenu napred u realizaciji evropskog predloga. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti su 27. februara u Briselu dali usmenu saglasnost na tekst evropskog predloga, i sada slede razgovori o tome kako ga primeniti.

Američki predstavnik smatra da je evropski predlog jedna od najboljih prilika za region da krene napred, ali ističe da ne očekuje da se u subotu u Ohridu nešto konkretno potpiše.

"Naša očekivanja su da će dvojica lidera uspeti da se usaglase oko toga da ovaj predlog o normalizaciji postane realnost. Drugim rečima, da nađu način da prevaziđu prepreke, i da ćemo sa sastanka izaći sa zajedničkim razumevanjem da se nastavlja rad na tome”.

Eskobar naglašava se razgovori vode o normalizaciji odnosa, a ne o priznanju Kosova – iako se stav Amerike o tome nije promenio.

Na pitanje šta se razlikuje sada u odnosu na prethodni period u dijalogu, odgovara da se sada u Srbiji i Kosovu vodi “pravi razgovor, a ne lažna diskusija, o tome šta znači za obe strane da imaju dobre odnose” i što se razgovara o realnim mogućnostima.

“Pitanje članstva u UN sekundarno”

Jedna od spornih tačaka evropskog predloga za Srbiju jeste mogućnost pristupanja Kosova međunarodnim organizacijama, pa i UN.

Američki diplomata kaže da je članstvo Kosova u UN za sada sekundarno pitanje, što ne mora biti slučaj sa drugim međunarodnim organizacijama.

“Kada je reč o članstvu Kosova u drugim međunarodnim organizacijama, ovaj sporazum eksplicitno ohrabruje veće integracije ne samo Kosova, već i Srbije u međunarodne procese. I kada govorimo o integracijama Kosova u međunarodne strukture, mi želimo da budu blisko povezani sa evropskim strukturama. Odnosno, želeli bismo da vidimo Kosovo u procesu evropskih integracija, to će doprineti svim ljudima u regionu”, kazao je Eskobar, ne precizirajući na koje organizacije misli.

Kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), koju je Kosovo odbijalo da osnuje, američki izaslanik ponavlja da je reč o obavezi iz Briselskog sporazuma koja mora biti ispunjena – bez obzira na to da li se postigne novi dogovor ili ne.

Ne propustite: Kurti optimista pred susret sa Vučićem u Ohridu

Prema njegovom mišljenju, osnivanje ZSO je danas bliže realizaciji nego što je to bilo ranije.

“Diskusije sa Vladom Kosova bile su produktivne i realistične, oni shvaraju da će ova obaveza nastaviti da postoji u nekoj formi, i da njeno ispunjavanje da može da ih približi Evropi. Mnogo smo bliži tome nego pre par nedelja”.

Eskobar kaže da se nada da će u Ohridu biti postignuto razumevanje o tome da je formiranje ZSO važan deo odnosa Srbije i Kosova. Podsetio je da je specijalni izaslanik EU za dijalog, Lajčak, u Prištini predstavio nekoliko modela zajednice i da bi “voleli da vide da jedan od tih modela bude i matrica za ZSO”.

Ne propustite: Eskobar za Glas Amerike: ZSO i evropski predlog za Kosovo nisu u potpunosti povezani

Jedna od očekivanih tema na sastanku u Ohridu biće i predstojeći lokalni izbori u opštinama na severu Kosova, na kojima je Srpska lista najavila da neće učestvovati.

“Što se lokalnih izbora tiče, voleli bismo da vidimo da Srbi učestvuju u potpunosti na izborima, kao i da se kandiduju. Nadam se da ćemo uspeti da dođemo do onoga što im je potrebno da bi učestvovali”, kazao je američki diplomata i dodao da se u Ohridu očekuju i razgovori o povratku Srba u kosovske institucije.

Speciijalni predstavnik za Zapadni Balkan kazao je i da se sada u dijalogu, za razliku od pre dve godine, vode “pravi razgovori, a ne lažne diskusije o tome šta za Srbiju i Kosovo znače dobri odnosi” i koje sve koristi region može da ima od postizanja dogovora.

Vučić i Eskobar u Predsedništvu Srbije

“Zapadni Balkan ima ogromne ekonomske prilike, ovaj deo Evrope je najbrže rastući na kontinentu. Može da postane lider u oblasti informacionih tehnologija, transporta, obnovljivih izvora energije. Ali, ljudi i dalje veruju da je Balkan region konflikta, podela, etničkih rivaliteta i da je moguć novi rat. Mi koji dosta dobro poznajemo Balkan, znamo da je istina drugačija. I ovaj dogovor, dugoročno, omogućava poslovnoj zajednici u Evropi i svetu da vidi činjenice onako kako ih mi vidimo. Najvažniji ishod ovoga je poboljšana investiciona klima. Drugo je da otvara vrata boljoj ekonomskoj integraciji, region nisu 6 malih država, već celina sa 21 milionom stanovnika, sa ekonomijom od 125 milijardi evra, sa potencijalno velikom stopom rasta i mi smo na to fokusirani. I rekao bih da to razumeju lideri i u Srbiji i na Kosovu, da su aktuelna pitanja prepreka tome gde bi Zapadni Balkan mogao da bude za 25 godina”, zaključuje Gabrijel Eskobar.