Evropska unija je saopštila da se prošle godine na svojim granicama suočila sa "neviđenim izazovima", zbog naglog porasta broja onih koji traže azil, a koji stižu na evropske južne obale, i miliona Ukrajinaca koji beže u zemlje Unije da bi izbegli rusku invaziju. Postoje strahovanja da Moskva planira da stvori novu migranstku krizu na granicama EU.
U 2022. godini na spoljnim granicama EU zabeležno je 330 hiljada takozvanih neregularnih prelazaka, što je 64 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je organizacija Fronteks, evropska Agencija za graničnu i obalsku stražu. Ta cifra ne obuhvata milione ukrajinskih izbeglica.
Sirijci, Avganistanci i Tunižani zajedno su činili skoro polovinu nezakonitih prelaza migranata. Bilo je i mnogo imigranata iz Egipta, Bangladeša i Nigerije.
Your browser doesn’t support HTML5
EU granica suočava se sa „teškim izazovima“ zbog namere Rusije da migrante koristi kao oružje
Martin Hofman iz Međunarodnog centra za razvoj migracione politike ističe da se "bezbednosna i ekonomska situacija u većini tih zemalja i regiona dodatno pogoršala tokom prošle godine."
Većina neregularnih dolazaka zabeležena je preko yapadno-balkanske i centralno-mediteranske rute za Italiju. Italijanska vlada je ovog meseca usvojila niz azilantskih zakona, za koje humantirane organizacije, kao što su “Lekari bez granica”, kažu da otežavaju spasavanje migranata na moru i njihovo iskrcavanje na obalu. Grčka takođe otežava posao organizacijama za spasavanje migranata. Politički stavovi su se zaoštrili zbog rata u Ukrajini, kaže analitičarka Kamino Mortera-Martinez.
“Uobičajena rasprava u ovom trenutku u Evropi ide otprilike ovako: U redu, imamo posla sa masovnom izbegličkom krizom iz našeg susedstva. Zašto bi sebe opteretili svim konfliktima iz drugih delova sveta", kaže Martinez.
Čak 13 miliona ukrajinskih izbeglica ušlo je u Evropsku uniju od početka ruske invazije. Iz Evrope je takođe zabeleženo oko 10 miliona prelazaka granice nazad u Ukrajinu.
“Vidimo da su napadi na civilnu infrastrukturu deo ratne strategije Rusije i da, do sada, nisu rezultirali povećanim odlivom izbeglica. Postoji neverovatna otpornost ukrajinskog društva i ekonomije. Ali postoje, naravno, potencijalne tačke gde situacija postaje nepodnošljiva za veću populaciju, i tu bi mogli da vidimo povećanje", objašnjava Hofman.
Ne propustite: Bajdenova poruka migrantima: Ne pojavljujte se tek tako na graniciUkrajinski izbeglice počinju sve više da se integrišu u evropsko tržište rada, dodaje on i primećuje da je “prva godina za tražioce azila, godina osnovne orijentacije, koja nekako uređuje osnove nečijeg života, mesto za boravak, deca u školi, zdravstvo, takve stvari. Dakle, pravi ulazak na tržište rada obično počinje tek u drugoj i trećoj godini".
U međuvremenu, EU optužuje Belorusiju da od 2021. godine sprovodi ono što naziva „državnom migracijom“ , gde su migranti ohrabreni da pređu granicu sa Poljskom. EU je zabrinuta da Rusija koristi istu taktiku.
“Kremlj je povećao broj avionskih letova između određenih zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike, i ruske enklave Kalinjingrada – verovatno s namerom da se napravi još jedna kriza", kaže Martinez.
Specijalni samit usmeren na postizanje sporazuma o zajedničkoj politici EU o migraciji biće održan sledećeg meseca. Posmatrači kažu da dugotrajne podele između zemalja članica znače da je promena malo verovatna.