Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) u ponedeljak su postigli dogovor da izdvoje dodatnih 500 miliona eura za snabdevanje Ukrajine oružjem, ukupno 2,5 milijardi od početka ruske invazije 24. februara.
"Na sastanku ministara inostranih poslova EU postignut je politički dogovor o petoj tranši vojne pomoći Ukrajini", saopštila je švedska šefica diplomatije An Linde.
Novac bi trebalo da pomogne EU da nastavi da kupuje opremu i zalihe za ukrajinsku vojsku, uključujući i oružje za koje blok kaže da bi trebalo da se koristi za odbranu, prenosi agencija Rojters.
Pravila EU obično zabranjuju da se sedmogodišnji budžet koristi za finansiranje vojnih operacija, ali je takozvani Evropski mirovni fond, koji ima limit od 5 milijardi eura, van budžeta i može da se koristi za vojnu pomoć.
Ne propustite: EU uspostavlja platformu za obnovu Ukrajine, Kijev traži da to plate bogati RusiEU je odobrila prvu tranšu pomoći ubrzo nakon početka ruske invazije, a evropski zvaničnici su tada saopštili da je reč o prekretnici za uniju koja je dugo bila oprezna kada je reč o vojnoj intervenciji van njenih granica.
Međutim, polovina sedmogodišnjeg fonda je već data Ukrajini posle samo pet meseci, pa još nije poznato kako EU može da nastavi da finansira kupovinu i isporuku oružja i druge opreme dok se nastavlja ruska invazija.
Visoki predstavnik Žozep Borelj je na konferenciji za novinare pokušao da pokaže Ukrajini da EU ne odustaje i naglasio da očekuje da će ambasadori zemalja članica odboriti novu zabranu uvoza ruskog zlata tokom nedelje.
"Siguran sam da (ruski predsednik Vladimir) Putin računa na demokratski zamor...Veruje da su demokratije slabe. Ne. Evropska društa ne mogu da priušte zamor", poručio je Borelj.
Litvanski šef diplomatije Gabrielius Landsbergis takođe je pozvao Evropljane da ne skreću sa aktuelnog kursa, uz opasku da dok vlade i parlamenti idu na letnju pauzu, "ruske trupe ne planiraju da uzmu slobodne dane dok napadaju Ukrajinu".
Zapadne sankcije, uvedene Rusiji, obuhvataju naftni embargo, zabranu transakcija sa ruskom centralnom bankom i zamrzavanje njene imovine, kao i zaustavljanje novih investicija u Rusiji.
Međutim, Putin je ponovio da je odlučan da nastavi, kako je zove, "specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini", uprkos razaranju ukrajinskih gradova i stradanju hiljada ljudi.