Evropska unija ukinuće povlašćeni trgovinski i ekonomski status Moskve, obračunati se sa njenom upotrebom kripto-imovine, zabraniti izvoz luksuznih proizvoda iz EU u Rusiju i uvoz proizvoda iz industrije čelika i gvožđa, saopštila je u petak Evropska komisija.
Nove mere predstavljaju četvrtu rundu sankcija koje su, u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama i drugim saveznicima G7, uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Sutra ćemo doneti četvrti paket mera da bi dodatno izolovali Rusiju i iscrpili resurse koje koristi da finansira ovaj varvarski rat", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
EU će zajedno sa drugim zapadnim saveznicima, kao što su SAD, ukinuti Rusiji status povlašćenog trgovinskog partnera. To će otvoriti put za uvođenje kaznenih tarifa na ruske proizvode, što bi Rusiju svrstalo sa Severnom Korejom ili Iranom.
Ne propustite: SAD ukidaju povlašćeni trgovinski status Rusije, zabranjuju uvoz ruskog alkohola i morskih plodovaFon der Lajen je u saopštenju navela da će biti suspendovano pravo Rusije da kao članica bude na čelu multilateralnih institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.
"Osiguraćemo da Rusija ne može da dođe do finansijskih sredstava, kredita ili bilo kojih drugih benefita tih institucija", naglasila je Fon der Lajen.
EU će takođe zabraniti nove investicije u ruski energetski sektor.
"Ova zabrana pokriva sve investicije, tehnološke transfere, finansijske usluge za istraživanje i proizvodnju energije", navela je predsednica Evropske komisije.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj dodao je kasnije da će izneti predlog za sankcionisanje većeg broja ruskih oligarha, biznismena i kompanija. Najavio je da će nove sankcije pogoditi ljude aktivne u industriji čelika i druge koji ruskoj državi pružaju finansijske usluge i obezbeđuju vojne proizvode i tehnologiju.
EU je iz 2019. godine iz Rusije uvezla proizvode u vrednosti od 145 milijardi eura, od čega 101 milijardu za naftu i gas, pokazuju podaci Eurostata, biroa za statistiku EU.
Lideri Evropske unije su posle samita u Versaju, u Francuskoj, saopštili da su spremni da uvedu još oštrije sankciije Rusiji i da će možda Ukrajini dati više novca za oružje, ali su odbacili mogućnost brzog članstva Ukrajine u EU.
Ne propustite: EU: Bez brzog članstva Ukrajine, dogovor o faznom ukidanju ruskih energenata"Veoma dobro razumem da, kada se borite hrabro kao Ukrajina, želite mnogo više. Međutim, mi nismo strana u ovom konfliktu", rekao je na konferencji za novinare francuski predsednik Emanuel Makron.
Takođe je dodao da "su sve opcije na stolu" kada je reč o sankcijama Rusiji.
"Ništa nije tabu tema, uradićemo sve što je potrebno da zaustavimo Rusiju", rekao je Makron.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku rekao je da bi EU mogla da izdvoji još 500 miliona eura za pomoć Ukrajini da kupi oružje.
Lideri Evropske unije najavili su u takođe da će smanjiti zavisnost od globalnih snabdevača hrane, mikroprocesora, lekova, sirovih materijala i digitalne tehnologije.
EU razmatra kako da postane nezavisnija u nekoliko strateških područja još od kako je pandemija Kovida 19 pokazala da bi problemi u globalnom lancu nabavke mogli da članicama odseku pristup lekovima ili mikročipovima.
Rat u Ukrajini samo je dodatno ukazao na tu činjenicu, naveli su zvaničnici EU, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa, nafte, uglja i sirovih materijala i možda pronađe alternativne snabdevače pšenice.
"U kontekstu ove krize, vidimo kako su naša hrana, energija, odbrana sve pitanja suvereniteta. Želimo da bude otvoreni prema svetu, da biramo naše partnere, ali ne da zavisimo od bilo koga", poručio je francuski predsednik, domaćin samita EU u Versaju.
Ne propustite: Evropske zemlje istražuju navode o ruskim ratnim zločinima u UkrajiniPredsednica Evropske komisije najavila je da će to telo do sredine maja utvrditi plan da se eliminiše zavisnost EU od ruskog gasa, nafte i uglja za pet godina.
U međuvremenu, da bi se pripremili za narednu zimu, biće utvrđeni planovi za koordinaciju mreže zaliha gasa članica EU. Fon der Lajen je navela da će u budućnosti, podzemna skladišta morati da budu popunjena najmanje 90 odsto do 1. oktobra svake godine.
U zajedničkoj deklaraciji, usaglašenoj na samitu, navodi se da će EU smanjiti zavisnost od uvezenih vitalnih sirovih materijala kroz strateško partnerstvo, zalihe, recikliranje i veću efikasnost resursa.