Evropska unija ponovo je primetila Zapadni Balkan kao region i svaku zemlju ponaosob. Politika proširenja ponovo je prioritet Unije i to više nije "pokretna meta", što će doneti prosperitet kako regionu, tako i samoj EU, rečeno je između ostalog na skupu "Nova strategija proširenja EU i Zapadni Balkan - primer Rumunije", koji se u organizaciji Centra za spoljnu politiku i Hans Zajdel fondacije održao u Beogradu.
Šefica tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević izjavila je da je u Strategiji prvi put Zapadnom Balkanu dato ne samo prosto obećanje, nego i indikativni vremenski okvir, koji ipak nije "zakovan".
"Hoću da verujem da je ponovno otkrivanje Balkana koji je, u ekonomskom, političkom i bezbednosnom interesu važan za EU, zapravo ponovno otkrivanje vrednosti i značaja regiona kome pripadamo, u smislu onoga šta možemo da doprinesemo i pomognemo samoj Uniji. Volela bih da tako posmatramo ovu priču, kao 'vin-vin' strategiju koja uvek donosi naviše rezultate", rekla je Mišević.
Strategija pokazuje i kapacitet Unije da se širi, rekla je Miščević. U tom dokumentu Evropska komisija ocrtala je ključne pravce svog budućeg razvoja i razmotrila kako region može da pomogne u tome.
Strategija sadrži svoj akcioni plan za šest ključnih oblasti, rekla je Miščević: "Na prvom mestu je vladavina prava, koja je kroz čitav dokument vrlo vidljiva, ne kao uskladjivanje s evropskim pravom, nego kao dokaz poštovanja i unapredjenja evropskih vrednosti. O tome se radi u Evropskoj uniji".
Drugo važno pitanje je bezbednost i migracije. Na tom polju, nastavila je Miščević, pokazali smo da možemo da pomognemo i da budemo deo evropske politike ako ona postoji.
U Strategiji se jasno govori o potrebi rešavanja bilateralnih sporova, a njihovo rešavanje zavisi od toga kako će mu pristuputi strane u sporu, odnosno da li će obe strane biti spremne na bilateralna rešenja, rekla je ona.
Podsetivši da pregovarački proces mora da se završi do 2023. da bi Srbija mogla da postane članica EU 2025, Miščević je kazala da je cilj Srbije da u narednoj godini predstavi pregovaračke pozicije za sva poglavlja za koja nema merila za otvaranja.
"Onda će ta poglavlja biti u rukama Rumunije za otvaranje, tokom njenog predsedavanja EU", kazala je Miščević, dodajući da ne postoji pravilo da se dva poglavlja otvaraju po jednom predsedavanju.
Ambasadorka Rumunije: Glas za Zapadni Balkan i Srbiju
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana-Kristina Popa izjavila je da se nada da će Rumunija uspeti da tokom svog predsedavanja Evropskoj uniji bude glas za region Zapadnog Balkana i za Srbiju, kao i da će posle Rumunije, Austrija i Bugarska, kao i kasnije Hrvatska, tokom svog predsedavanja nastaviti rad na procesu proširenja.
Rumunija će Srbiji pružiti podršku, stručno znanje i iskustvo na putu ka EU, rekla je Popa, naglašavajući ipak da iskustva ne mogu da se prekopiraju, ali da može biti korisno upoznavanje procesa kroz koji je Rumunija prošla.
Popa je rekla da i dalje važe principi usvojeni 2003. godine da svaka država napreduje na osnovu sopstvenih zasluga i da se osnovna pravila nisu promenila, ali da se promenilo geostrateško okruženje.
"Nadam se da ćemo uspeti da tokom predsedavanja budemo glas za region i za Srbiju", rekla je ambasadorka Rumunije. "Ovo nije trka, važno je da dostignete nivo na kom ste spremni da budete primljeni; nije dobro da budete primljeni nespremni", rekla je Popa i naglasila da Rumunija nije imala izazov sa kojima se susreće Srbija.
Kao posebno važno za proces, ona je navela veliku podršku koja je postojala u rumunskom društvu za integracije. Podrška nikada nije pala ispod 60 odsto, u vreme krize i nepopularnih poteza, a u najdužem periodu kretala se oko 80 odsto građana.
Ambasador Bugarske u Srbiji Ratko Vlajkov izjavio je da je u njegovoj zemlji takođe postojala velika podrška javnog mnjenja integracijama i da veruje da će se nova strategija s jasnom evropskom perspektivom Srbije odraziti na javno mnjenje. Pozdravio je to što je podrška integracijama u Srbiji sa 46 odsto ponovo porasla na 52, samo u šest meseci.
Pre godinu dana, rekao je Vlajkov, nije bilo moguće razmišljati o proširenju i Zapadnom Balkanu. Bugarska je cilj svog predsedavanja ostvarila pre nego što je ono i počelo - uspela je da ubedi evropske partnere u značaj pitanja proširenja i da ga ponovo stavi na agendu, rekao je Vlajkov.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić ocenila je da je Strategija "razvodnjena" i da je su sve godine osim 2025. sklonjene iz dokumenta.
"Očekivala sam bolju strategiju. Dosta je razvodnjena, toliko da predstavlja srednju vrednost želja dela Komisije i realnost u Evropskom savetu. Ali bolje išta nego ništa", izjavila je Grubješić.
Ipak, dobro je da je u Strategiji ostala makar 2025. godina, dodala je ona, pošto su sve druge godine iz mape puta izostavljene. Takođe, Strategija je uspela da identifikuje tri slabosti u regionu - opšti pad demokratskih vrednosti, bilateralne sporove i nepostojanje funkcionalne tržišne ekonomije.
Podsetila je da Srbija još nije uskladila spoljnu politiku sa EU i da još nije dobila izveštaj sa skrininga za poglavlje 31 o spoljnoj politici iz 2014, jer neke članice nisu zadovoljne tim izveštajem.
"Zbog pasivnosti EU svih ovih godina na Zapadnom Balkanu su se umešali drugi akteri koji imaju svoje interese. Geopolitika će umešati prste i u prijem Srbije i Crne Gore, nemam nikakvu dilemu", rekla je Grubješić.