Sjedinjene Države saopštile su da pozdravljaju vest o ponovnom otvaranju glavnog graničnog prelaza između Kosova i Srbije.
Frid: Podržati mogućnosti za smirivanje napetosti
Danijel Frid, penzionisani američki diplomata i dugododišnji zvaničnik Stejt departmenta (REUTERS/David Mdzinarishvili)
Penzionisani američki diplomata Danijel Frid odluku o uklanjanju barikada na severu Kosova vidi kao mogućnost za smirivanje napetosti koju, kako kaže, vredi podržati.
“Prvi pokazatelji ohrabruju. Međutim, potrebno je u potpunosti zaključiti pitanje registarskih tablica i onemogućiti stvaranje budućih kriza i konfrontacija. Verujem da su Sjedinjene Države, kao i članice EU, uputile snažne poruke”, rekao je dugogodišnji zvaničnik Stejt departmenta - dodavši da smatra da je od Srbije traženo da bude konstruktivnija.
Glas Amerike: Predsednik Vučić je više puta ukazivao da Beograd nije povezan sa postavljanjem barikada. Međutim, odluka o njihovom uklanjanju doneta je nakon konsultacija sa njim. Takođe, Vučić je obelodanio da će barikade biti uklonjene. Kako tumačite to – da li to, u neku ruku, potvrđuje umešanost Beograda?
Frid: Generalno, vlasti Srbije imaju znatan - iako moguće komplikovan, uticaj na srpske zajednice na Kosovu i prostoru bivše Jugoslavije. Predsednik Vučić pokušao je istovremeno da deluje kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i prijatelj Putinove Rusije. Rat protiv Ukrajine čitavu ovu situaciju čini manje održivom, pogotovo imajući u vidu izolaciju Rusije i njene vojne neuspehe u Ukrajini. Možda je predsednik Srbije nastojao da izbegne raskid sa Evropom i SAD.
Glas Amerike: Šta očekujete da bi mogli biti budući potezi u kontekstu dijaloga između Kosova i Srbije?
Frid: Očekujem da će Sjedinjene Države i Evropska unija nastojati da nešto izgrade na ovom dogovoru, ali ne bih mogao da se usudim da predviđam pojedinosti.
Istovremeno, Stejt department se pozvao na zajedničko saopštenje izdato dan ranije sa Evropskom unijom, pre odluke o uklanjanju barikada, u kom je istaknuta zabruntost zbog napetog stanja na severu Kosova i zatraženo smirivanje situacije.
“Pozivamo sve na maksimalnu uzdržanost, hitno preduzimanje mera za bezuslovno smirivanje situacije, kao i na uzdržavanje od provokacija, pretnji i zastrašivanja. Sa predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem radimo na pronalaženju političkog rešenja kako bi se smirile napetosti i usaglasio put dalje u interesu stabilnosti, bezbednosti i blagostanja svih lokalnih zajednica”, navedeno je, između ostalog, u sredu u zajedničkom saopštenju prvog zamenika portparola Stejt departmenta Vedanta Patela i predstavnice za medije visokog predstavnika Evropske unije Nabile Masrali.
NATO je takođe pozdravio "napore na deeskalaciji tenzija na severu Kosova".
"Očekujemo od svih strana da se pridržavaju svojih obaveza. KFOR pomno prati i spreman je da interveniše ako je to potrebno, u skladu sa svojim UN mandatom da očuva slobodu kretanja", tvitovala je portparolka NATO-a Oana Lungesku.
Borelj: Smirivanju doprinela diplomatija
“Nasilje nikada ne može biti rešenje”, poručio je visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu poliitku i bezbednost Žosep Borelj – povodom odluke dela Srba sa severa Kosova o uklanjanju barikada kojim su blokirali saobraćajnice na tom području.
“Na severu Kosova je u smirivanju napetosti prevladala diplomatija. Pozdravljamo odgovorno vođstvo predsednika Vučića i premijera Kurtija. Sjajan timski rad Evropske unije, Sjedinjenih Država i KFOR-a. Hvala svima koji su bili angažovani. Sada je potreban hitni napredak u dijalogu”, poručio je zvaničnik Evropske unije - posrednik u dugotrajnim pregovorima Kosova i Srbije o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
“Čini se da je došlo do mirnog rešenja ove nesrećne situacije – što me raduje”, ocenio je u komentaru za Glas Amerike bivši američki ambasador u Prištini Greg Delavi.
“Nadam se da će i Kosovo i Srbija razmisliti o događajima u poslednjih nekoliko nedelja i udvostručiti svoje napore da postignu trajni mir za dobrobit svih svojih građana”, zaključio je penzionisani američki diplomata koji je na Kosovu službovao od polovine 2015. do sredine 2018.
Pol Mekarti, direktor za Evropu u nevladinom Međunarodnom republikanskom insititutu(IRI) smatra da može doći do smirivanja napetosti.
"Ako se barikade uklone i kosovska strana ispuni očekivanja od nje - mislim da se to može smatrati pozitivnim razvojem situacije - koja bi mogla dovesti do smanjena tenzija", kaže Mekarti za Glas Amerike.
Odluku dela Srba sa severa Kosova da posle devetnaest dana obustave blokadu puteva zbog koje su bili nedostupni granični prelazi Jarinje, Brnjak i Merdare, između Srbije i Kosova, saopštio je u sredu kasno uveče predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On se prethodno sastao sa delom političkih predstavnika i građana srpske nacionalnosti sa severa Kosova u gradu Raška na jugozapadu Srbije.
Tada je saopštio da je dogovoreno uklanjanje barikada i da će to biti sprovedeno u delo u narednih 24 ili 48 sati.
Mekarti ocenjuje da su se u ovom slučaju Kosovo i Srbija našli pred teškim izazovom i da je napravljeni iskorak bio jedino rešenje.
"Imajući u vidu iskazanu želju da se Srbija priključi Evropskoj uniji - Vučić je posebno osetljiv na moguće posledice ukoliko bi na Kosovu izbila otvorena neprijateljstva", ukazuje Mekarti - direktor za područje Evrope u IRI-ju.
KFOR: Barikade ukloniti brzo i bezbedno
KFOR, međunarodna vojna misija koju na Kosovu predvodi NATO, pozdravila je odluku da se na severu Kosova uklone barikade.
"Uklanjanje barikada potrebno je učiniti brzo i bezbedno - izbegavajući bilo kakve incidenate ili rizike. Potrebno je da sve strane izbegavaju retoriku ili aktivnosti koje mogu izazvati dalju eskalaciju. KFOR pažljivo prati razvoj događaja. Ostajemo izuzetno oprezni i spremni da intervenišemo, ako je potrebno, u skladu sa našim mandatom na osnovu Rezolucije 1244 SB Ujedinjenih nacija iz 1999. godine", navodi se u saopštenju misije NATO-a na Kosovu.
Zvanični Beograd i predsednik Srbije više puta su negirali bilo kakve veze sa odlukom dela Srba sa severa Kosova da podignu barikade na tamošnjim saobraćajnicima.
Međutim, odluka o uklanjanju barikada je doneta nakon konsultacija dela kosovskih Srba sa predsednikom Srbije - koju je javnosti u sredu uveče saopštio Aleksandar Vučić.
Takav razvoj događaja inicira razmišljanja o neposrednoj ili posrednoj povezanosti Beograda sa postupkom blokade dela saobraćajnica na severu Kosova.
"Mislim da je Vučić preuzeo inicijativu u odlučivanju šta bi trebalo da bude učinjeno. I to nikoga ne bi trebalo da iznenađuje", smatra Mekarti.
Nova kriza na severu Kosova, koja je kulmunirala postavljanjem barikada, počela je nakon hapšenja nekolicine Srba – koje je kosovska policija sumnjičila za napad na službena lica.
Prvi takav slučaj bilo je privođenje bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića – koga su kosovske vlasti teretile za napad na službenike Centralne izborne komisije i policiju.
Pantić je iz zatvora prebačen u kućni pritvor, što je bio delimično ispunjen uslov za uklanjanje barikada dela kosovskih Srba, koji su tražili njegovo oslobađanje.
U svom osvrtu za Glas Amerike Pol Mekarti je precizirao da će se, ukoliko u skorijoj budućnosti ne bude postignut sporazum o statusu Kosova, ponavljati slična žarišta i problemi.
Ne propustite: Hartvel: Smirivanju situacije na Kosovu bi doprinelo kada bi Srbija odstupila"Ne možemo očekivati da se Priština i Beograd sami dogovore - isključivo zajedničkim naporima evropskih prestonica, Brisela i Vašingtona, dve strane mogu da postignu trajno rešenje", zaključio je Pol Mekarti - stručnjak vašingtonskog Međunarodnog republikanskog instituta.
Uoči poslednje u nizu kriza između Kosova i Srbije, njihovi međunarodni zapadni partneri očekivali su napredak u dijalogu dve strane, zasnovan na predlogu Evropske unije o dijalogu - čiji su inicijatori bili Francuska i Nemačka.
Zvanična verzija tog dokumenta i dalje je nepoznata široj javnosti.