Evropska unija je u ponedeljak kaznila kompaniju Meta sa rekordnih 1,3 milijarde dolara i naredila joj da, do oktobra, prestane sa prenosom korisničkih podataka preko Atlantika. To je najnoviji potez evropskih regulatora u slučaju koji traje celu deceniju, a podstaknut je strahovima od američke digitalne špijunaže.
Kazna za ugrožavanje privatnosti od 1,2 milijarde evra koju je izrekla irska Komisija za zaštitu podataka, je najveća do sada, od kad je strogi režim zaštite privatnosti podataka u EU stupio na snagu pre pet godina. Time je premašena kazna kompaniji Amazon, u iznosu od 746 miliona evra, izrečena 2021. godine zbog kršenja pravila zaštite podataka.
Irska komisija je glavni regulator za Metu i pitanja privatnosti u bloku od 27 zemalja, jer je evropsko sedište tehnološkog giganta iz Silicijumske doline smešteno u Dablinu.
Meta, koja je ranije upozoravala da bi pružanje usluga za njene korisnike u Evropi moglo biti obustavljeno, obećala je da će uložiti žalbu i zatražiti od sudova da odluku odmah obustave.
Ne propustite: Nepoverenje u tačnost informacija postaje norma"Nema trenutnog poremećaja u radu Fejsbuka u Evropi", saopštila je kompanija.
Odluka se odnosi na korisničke podatke kao što je ime, imejl adresa, IP adresa, poruke, istorijat pregleda na internetu, podaci o geografskoj lokaciji, i druge informacije koje Metta, i drugi tehnološki giganti poput Gugla koriste za ciljane reklame na internetu.
"Ova odluka je pogrešna, neopravdana i predstavlja opasan presedan za bezbroj drugih kompanija koje prenose podatke između EU i SAD", rekli su u saopštenju Nik Kleg, predsednik Mete za globalne poslove i glavni pravni službenik Dženifer Njusted.
To je još jedan preokret u pravnoj bitci koja je počela 2013. godine kada je austrijski advokat i aktivista za privatnost Maks Šrems podneo žalbu zbog Fejsbukovog rukovanja njegovim podacima nakon otkrića bivšeg saradnika Agencije za nacionalnu bezbednost Edvarda Snoudena o američkom digitalnom njuškanju.
Cela priča je još jednom skrenula pažnju na sukob između Vašingtona i Brisela zbog razlika između strogog pogleda Evrope na privatnost podataka i relativno labavog režima u SAD, u kojima nedostaje federalni zakon o zaštiti privatnosti.
Sporazum koji pokriva Prenos podataka EU-SAD poznat kao Štit privatnosti, ukinuo je 2020. najviši sud EU, koji je rekao da nije učinjeno dovoljno kako bi se zaštitili građani od "elektronske radoznalosti" američke vlade.
To je ostavilo još jedan alat za upravljanje prenosom podataka — berzanske pravne ugovore. Irski regulatori su prvobitno presudili da Meta ne treba da bude kažnjena jer se ponašala u dobroj nameri koristeći ih za prenošenje podataka preko Atlantika. Međutim, to je prošlog meseca poništio najviši odbor EU za zaštitu privatnosti podataka, odluku koju je irski nadzornik potvrdio u ponedeljak.
Ne propustite: Zašto je TikTok zabranjen za neke vladine službenike?U međuvremenu, Brisel i Vašington su prošle godine potpisali sporazum o prerađenom "Štitu privatnosti" koji bi Meta mogla da koristi, ali pakt čeka odluku evropskih zvaničnika o tome da li na adekvatan način štiti privatnost podataka.
Institucije EU razmatraju sporazum, a poslanici bloka su ovog meseca pozvali na poboljšanja, rekavši da zaštitne mere nisu dovoljno jake.
Meta je u svom najnovijem izveštaju o zaradi upozorila da će bez pravnog osnova za prenos podataka biti prinuđena da prestane da nudi svoje proizvode i usluge u Evropi, "što bi materijalno i negativno uticalo na naše poslovanje, finansijsko stanje i rezultate poslovanja".
Kompanija koja rukovodi društvenim mrežama možda će morati da izvrši skupu i složenu rekonstrukciju svojih operacija ako bude primorana da prestane da šalje korisničke podatke preko Atlantika. Meta ima 21 centar za skupljanje, čuvanje i obradu podataka, prema veb stranici kompanije, ali 17 ih je u Sjedinjenim Državama. Još tri su u evropskim državama Danskoj, Irskoj i Švedskoj, dok se jedan nalazi u Singapuru.
Drugi giganti društvenih medija suočavaju se sa pritiskom zbog svoje prakse prenosa podataka. TikTok je pokušao da ublaži strahove Zapada u vezi sa potencijalnim rizicima za sajber bezbednost kineske aplikacije za deljenje kratkih video snimaka sa projektom vrednim 1,5 milijardi dolara za skladištenje korisničkih podataka iz SAD na Orakl serverima.