Ekstremni podvodni svet

  • Rozen Skribl
Otac i sin Pelambi u svojoj knjizi "Ekstremni morski život" razmatraju kako zaštiti okeane i mora od zagađenja.

Okeani pokrivaju dve trećine naše planete. Iako možda izgleda da su oni neiscrpan izvor hrane, ljudi su preterali sa ribolovom i zagadili ih gasovima, koji su posledica klimatskih promena što vodu čini kiselijom i manje produktivnom. To je i tema nove knjige naučnika i njegovog sina, pisca pod imenom “Ekstremni morski život”.

U hali “Sant Ocean” nacionalnog Smitsonijanovog Prirodnjačkog muzeja, slike iskaču sa stranica. Autori knjige su spremni da se povežu sa čitaocima koristeći dramu života u okeanu, kaže Toni Pelambi, pisac.

"Posmatrajući ekstreme onoga što život može da učini, možemo da pretpostavimo za šta je sve sposoban", kaže Toni Pelambi.

Otac i sin zaronili su u morski svet pun fantastičnih stvorenja poput divovske ajkule Megalodon, koja je živela pre 20 miliona godina. U njenoj ogromnoj čeljusti nalaze se zubi nalik bodežima, kaže ko-autor knjige i naučnik na univerzitetu Stenford, Stiv Pelambi.

"Kako vam izraste nešto što je tri puta oštrije od brijača? I to ne samo da su im izrastali, nego su ih imali puno jer bi ih bacali kada bi otupeli. Dakle, rastu im redovi zuba u grlu, koji zatim pređu napred i to su zubi kojim ujedaju", pita se Stiv Pelambi.

Najstarije otkriveno biće na planeti jeste crni koral koji živi na velikim dubinama u blizini Havaja, i procenjuje se da je star više od 4.200 godina. Jedno od najbržih je sabljarka koja dostigne brzinu i do 60 kilometara na čas dok juri plen.

"Imaju 30. deo sekunde pre nego što uhvate ribu i progutaju je. Njihov mozak mora da reaguje vrlo brzo. Njihove oči moraju da reaguju vrlo brzo", objašnjava Stiv Pelambi i dodaje, "one imaju grejače iza očiju i grejače na površini mozga te pri zagrevanju očiju i mozga one mogu da vide i da reaguju na vreme kako bi se hranile na tim brzinama.”

Tu su zatim podvodne životinje ekstremne u preživljavanju. Ledena riba ima protein protiv smrzavanja što sprečava da se njena krv zaledi, i pompejski crv koji živi na morskom dnu na tzv. crnim dimnjacima, odnosno podvodnim gejzirima.

"Njegova glava se nalazi u ledenoj vodi, a 2 i po centimetra odatle, njegov rep je zakačen za crni dimnjak. Rep živi u vreloj vodi", priča Stiv Pelambi.

Ova čudesna stvorenja su samo primeri stanovnika okeana čija je raznovrsnost u mnogome neistražena i ugrožena zbog previše ribolova, zagađenja i klimatskih promena, navodi autor. Jedno rešenje je da se povećaju morska utočišta u kojima su ljudske aktivnosti ograničene. Ono što nedostaje, kaže Stiv Pelambi, jeste politička volja. Ipak, ističe on, građani mogu to da promene.

"Umesto što posmatramo taj život kao nešto što možemo da uzmemo, kao da je to rudnik riba, to bi trebalo da nam bude partner sa kojim ćemo pomoći okeanima da ostanu zdravi, produktivni i lepi i da nam budu korisni. Mi pokušavamo ponovo da uspostavimo to partnerstvo."

Budućnost okeana, zaključuju autori, leži u našim rukama zbog čega moramo da postanemo bolji agenti koji će ih zaštiti - i njih i nas.