U mesecima i danima pred dodelu Oskara, nekoliko ostvarenja i glumaca izbilo je u prvi plan. Mnogi očekuju da će Alfonso Kuraron odneti Oskara za režiju a da će "12 godina rob" pobediti kao najbolji film.
Sutra nas očekuje dodela Oskara – najprestižnijih nagrada filmske industrije. Oko milijardu ljudi širom sveta pratiće TV prenos glamurozne ceremonije, a ove godine uzbudjenje prati nekoliko kategorija u kojima vlada velika neizvesnost. Od 24 kategorije, četiri su najzapaženije – Oskari za najbolju režiju, film, glumca I glumicu.
Dok se publika u potpunosti uživela u strah dvoje astronauta izgubljenih u svemiru, reditelj Alfonso Kuaron podigao je standarde u 3D tehnologiji filmom “Gravitacija”. Njegove duge sekvence i vešti pokreti kamere nisu dozvolili gledaocima ni trenutak predaha. Bez daha, osećali smo se kao da beskonačno padamo zajedno sa astronautom Rajan Stoun.
Film je osvojio 10 nominacija za Oskare, i to veoma opravdano. Uz pomoć tehnologije kompjuterskih efekata, “Gravitacija” izgleda kao Ajmeks dokumentarac. Sandra Bulok, koja glumi Rajan Stoun, kaže da je lebdela u svemiru a da pri tome nije napustila Zemlju.
“Sve što vidite smo fizički snimili u jednoj kocki, prikačeni za sistem, a pomoću dizalice sa 12 žica mogla sam da letim i pokrećem telo u vazduhu.”
"Tako da je to bio pakao za glumce”, dodaje reditelj Alfonso Kuaron.
Kuaron je proveo četiri i po godine snimajući ovaj film. On je favorit u trci za najboljeg reditelja ali bi mogao da izgubi nagradu za najbolji film jer je dijalog u “Gravitaciji” prilično siromašan, neupadljiv u poredjenju sa vrhunskom kinematografijom.
Najistaknutiji kandidat za Oskara za najbolji film je drama Stiva Mekvina – 12 godina rob, zasnovan na istinitoj priča o otmici slobodnog čoveka Solomona Nortapa na američkom jugu u 19. veku.
Film sadrži sjajnu kinematografiju, vrhunsku glumačku ekipu a njegova radnja obuhvata period od 12 godina. Uprkos tom rasponu, priča je ispričana na intiman način, ona humanizuje Nortapa a publici pruža priliku da se uživi u njegove muke.
Kandidat za najboljeg glumca Čuitel Edžiofor nudi nam iznijansirano tumačenje Nortapa, koji veruje da će, ako izdrži, uspeti da opet bude slobodan. Medjutim, on ima moćne rivale u trci za Oskara, pre svega Metjua Mekonaheja, u ulozi homofobičnog teksaškog eletkričara koji ostaje zaražen AIDS-om 1985.
Mekonahej je izgubio više od 20 kilograma zbog ove uloge, i, mršav kao prut, počeo da gubi vid. Uz fizičku transformaciju, bio je tu I emotivni izazov - prikazivanje raspona Vudrafovih emocija.
“Morao sam da prikažem razne varijacije gneva. Jer taj čovek ima mnogo gneva u sebi, a gnev je nešto što nas najviše pokreće”, kaže Metju Mekonahej.
Kejt Blančet je favorit u kategoriji najbolje glumice. Fantastična je u glavnoj ulozi u filmu Vudija Alena – Tužna Džesmin. Nakon što je njen bogati muž, investicioni bankar, uhapšen zbog malverzacija, Džesmin je očajna i prinudjena da živi sa svojom sestrom u San Francisku, u porodici koja pripada radničkoj klasi.
Ako pobedi, biće to drugi Oskar za Blančet, koja je već osvojila niz priznanja za ovu ulogu.
Dok se publika u potpunosti uživela u strah dvoje astronauta izgubljenih u svemiru, reditelj Alfonso Kuaron podigao je standarde u 3D tehnologiji filmom “Gravitacija”. Njegove duge sekvence i vešti pokreti kamere nisu dozvolili gledaocima ni trenutak predaha. Bez daha, osećali smo se kao da beskonačno padamo zajedno sa astronautom Rajan Stoun.
Film je osvojio 10 nominacija za Oskare, i to veoma opravdano. Uz pomoć tehnologije kompjuterskih efekata, “Gravitacija” izgleda kao Ajmeks dokumentarac. Sandra Bulok, koja glumi Rajan Stoun, kaže da je lebdela u svemiru a da pri tome nije napustila Zemlju.
“Sve što vidite smo fizički snimili u jednoj kocki, prikačeni za sistem, a pomoću dizalice sa 12 žica mogla sam da letim i pokrećem telo u vazduhu.”
"Tako da je to bio pakao za glumce”, dodaje reditelj Alfonso Kuaron.
Kuaron je proveo četiri i po godine snimajući ovaj film. On je favorit u trci za najboljeg reditelja ali bi mogao da izgubi nagradu za najbolji film jer je dijalog u “Gravitaciji” prilično siromašan, neupadljiv u poredjenju sa vrhunskom kinematografijom.
Najistaknutiji kandidat za Oskara za najbolji film je drama Stiva Mekvina – 12 godina rob, zasnovan na istinitoj priča o otmici slobodnog čoveka Solomona Nortapa na američkom jugu u 19. veku.
Film sadrži sjajnu kinematografiju, vrhunsku glumačku ekipu a njegova radnja obuhvata period od 12 godina. Uprkos tom rasponu, priča je ispričana na intiman način, ona humanizuje Nortapa a publici pruža priliku da se uživi u njegove muke.
Kandidat za najboljeg glumca Čuitel Edžiofor nudi nam iznijansirano tumačenje Nortapa, koji veruje da će, ako izdrži, uspeti da opet bude slobodan. Medjutim, on ima moćne rivale u trci za Oskara, pre svega Metjua Mekonaheja, u ulozi homofobičnog teksaškog eletkričara koji ostaje zaražen AIDS-om 1985.
Mekonahej je izgubio više od 20 kilograma zbog ove uloge, i, mršav kao prut, počeo da gubi vid. Uz fizičku transformaciju, bio je tu I emotivni izazov - prikazivanje raspona Vudrafovih emocija.
“Morao sam da prikažem razne varijacije gneva. Jer taj čovek ima mnogo gneva u sebi, a gnev je nešto što nas najviše pokreće”, kaže Metju Mekonahej.
Kejt Blančet je favorit u kategoriji najbolje glumice. Fantastična je u glavnoj ulozi u filmu Vudija Alena – Tužna Džesmin. Nakon što je njen bogati muž, investicioni bankar, uhapšen zbog malverzacija, Džesmin je očajna i prinudjena da živi sa svojom sestrom u San Francisku, u porodici koja pripada radničkoj klasi.
Ako pobedi, biće to drugi Oskar za Blančet, koja je već osvojila niz priznanja za ovu ulogu.