Iako su tokom protekle nedelje mnogim korisnicima Fejsbuka u Srbiji ponovo počele da se na osnovnom News Feedu prikazuju objave stranica koje prate i "lajkuju", još uvek nije jasno da li je Fejsbuk odustao od izdvajanja objava na stranicama na posebno mesto - Explore Feed, odnosno da li je eksperiment uspeo i da li će biti primenjen globalno, ili ne.
I dok se očekuje zvaničnio saopštenje kompanije o sudbini testiranja novog načina uređenja objava na najjačoj društvenoj mrežu u svetu, kojoj su promene svojsvtene i česte, u Srbiji, jednoj od šest zemalja u kojima je Fejsbuk probno sproveo tu reorganizaciju, mediji, udruženja građana i vlasnici malih kompanija i biznisa uglavnom i dalje "ližu rane" nastale naglim padom vidljivosti njihovih objava na Fejsbuku. Oni su uglavnom saglasni sa time da je učinak promene politike Fejsbuka veoma štetan, čak i poguban, dok se među stručnjacima vođenja biznisa i oglašavanja na internetu uglavnom čuju drugačije ocene i poruka da bi ovu promenu treblao prihvatiti kao šansu za otrežnjenje, te da je u poslednje vreme vidljivost neplaćenih objava na Fejsbuku bila sve manja.
Promena je dovela do masovnog pada posete sajtovima kojima se dobar deo te posete oslanjao na objave na Fejsbuku. Neki, poput redakcije dnevnog lista Danas, zbog toga su pisali centrali kompanije Fejsbuk, dok se pismo glavnog urednika istraživačkog portala KRIK, Stevana Dojčinovića, upućeno vlasniku Fejsbuka Marku Zakerbergu, pojavilo u rubrici Njujork tajmsa posvećenoj stavovima čitalaca.
"Fejsbuk je napravio malu, ali katastrofalnu promenu", ocenio je Dojčinović. Takve promene za KRIK mogu da budu katastrofalne, jer je do sada većina korisnika do sajta organizacije i njenih istraživačkih priča dolazila baš preko Fejsbuka, a građanima je to omogućavalo da saznaju istinu o svojim liderima i društvima, napisao je.
"Fejsbuk nam je omogućio da zaobiđemo mejnstrim medije i naše priče predstavimo stotinama hiljada čitalaca, ali sada smo blizu propasti", rekao je Dojčinović uz ocenu da se privlačenje čitalaca zasniva na tome da proces bude što jednostavniji, te da "svaki dodatni klik može da napravi veliku razliku". On to objašnjava time što Srbija još nije razvila kao funkcionalna demokratija, te da zemlja nema tradiciju provere i traženja druge strane.
"Zloglasna raketica" pored Srbije testira se i u Slovačkoj, Boliviji, Gvatemali, Kambodži i Šri Lanki.
Fejsbuku se, nešto ranije, ovim povodom obratila i redakcija lista Danas.
"Sloboda medija u našoj zemlji poslednjih nekoliko meseci je izrazito ugrožena i društvene mreže, uključujući i Fejsbuk, su za mnoge novinare profesionalce, ali i građane, jedan od retkih kanala preko kojeg mogu da se objektivno informišu. Vaša nova pravila za Srbiju, nažalost, dodatno odmažu u borbi za slobodu medija", pisao je Danas Fejsbuku.
Kompanija na ova obraćanja nije zvanično reagovala.
"Restriktivno i naopako"
O problemima namon nove organizacije objava na najpopularnijoj društvenoj mreži govori i urednik Istinomera Aleksandar Gavrilović. On kaže da je politika Fejsbuka koja je donela ovu promenu, "restriktivna i naopaka".
"Na primeru Istinomera se to najbolje vidi. Istinomer spada među medije koji godinama rade na formiranju svoje FB grupe i do sada smo privukli preko 110.000 pratilaca koji svakodnevno primaju objave o našim tekstovima", kaže Gavrilović za Glas Amerike. Veliki deo posetilaca Istinomera upravo dolazi preko Fejsbuka.
On kaže da jedino kako mediji mogu da izbegnu posledice ovog udara jeste – novcem, jer za plaćene objave ovo novouvedeno pravilo ne važi. "Politika Fejsbuka je pogubna za rad slobodnih medija u Srbiji", zaključuje Gavrilović, što je upravo suprotno od obrazloženja Fejsbuka prema kome je ova promena uvedena u cilju borbe protiv lažnih vesti.
Da li društvene mreže znaju više o čitaocima mnogih medija od tih samih medija?
Međutim, iako i Mirjana Jevtović sa portala Insajder.net kaže da je taj istraživački sajt ozbiljno osetio uvođenje Explore Feeda, ta redakcija je iskoristila neke stare mehanizme da doskoči novom stanju stvari na Fejsbuku.
"Ono što nas je prijatno iznenadilo je činjenica da se, dok se poseta sajtu koja dolazi sa Fejsbuka smanjila za skoro 50 odsto, broj direktnih ulazaka na naš portal multiplikovao, što je jasan pokazatelj da postoji vrlo verna publika koja će naći način da dođe do vas ukoliko nudite kvalitetan sadržaj".
Pošto Insajder postoji druže od samog Fejsbuka u Srbiji, pa tako i od stranica na toj društvenoj mreži, redakcija je posegla ponovnim oživljavanjem fejsbuk grupe koja je korišćena pre dosta godina.
"Kako grupe nisu sklonjene sa News Feeda odmah smo aktivirali ovu grupu kao jedan pokušaj da smanjimo prvobitni 'udarac' ovog eksperimenta", rekla je Jevtović i, uz razumevanje za probleme nevladinog sektora, ocenila da "nije fer da kukamo zbog načina na koji Mark Zakerberg vodi svoj biznis".
"Negde će nam i ishodište ovog eksperimenta pokazati da li je on zaista borac protiv 'lažnih vesti', jer ukoliko se nešto u algoritmu ove društvene mreže ne promeni, mediji i oni koji FB koriste za različite vrste građanskog aktivizma moraće da menjaju način kako razmišljaju i komuniciraju sa publikom, a to neće činiti preko FB. Duboko verujem da cilj FB nije da uništi medije i NVO, već da će morati da se delom okrene i savetima ljudi koji predstavljaju ove dve važne grupacije na FB kako bi se pronašlo neko rešenje koje ima smisla za sve", zaključila je Mirjana Jevtović sa portala Insajder.net.
Druga, poslovna strana medalje
Ova promena pokazala je da Fejsbuk aktivno radi na promeni svog algoritma, kako bi korisnicima pružio kvalitetnije iskustvo - timeline kojim ne vladaju klikozovni (clickbait) naslovi, već relevantan sadržaj, kaže za Glas Amerike Marko Mudrinić, urednik portala Netokracija.rs.
"Iako sa poslovne strane shvatam zabrinutost domaće medijske javnosti po pitanju Explore Feeda, ne mogu se složiti da je u pitanju kršenje slobode prava ili kakva cenzura medija. Fejsbuk je privatna kompanija čiji je interes da zaradi što više novca za svoje deoničare i jasno je da u pitanju isključivo poslovna stvar. Što bi rekli - ništa lično", kaže Mudrinić i podvlači da od medija "niko nema prava da se žali zato što su sami dopustili da Fejsbuk zna više o našoj publici nego oni sami".
I Danica Radišić, osnivač Krazy Fish Media, firme koja je specijalizovana za kreiranje online sadržaja i koja se nakon rada na domaćem tržištu u poslednje vreme fokusirala na američko i kanadsko tržište, kaže da je ovo Fejsbukovo testiranje možda malo pogrešno sprovedeno, ali da je sa više strana "svakako dobra stvar", iako razume da je to napravilo pometnju domaćim medijima i brendovima.
Stalne promene i prilagođavanja: Sediše kompanije Facebook.
Već neko vreme je, kaže ona, bilo teško doći do takozvane organske pažnje, bez plaćanja reklama koje taj sadržaj na Fejsbuku 'guraju', "pa je ovo bio dobar podesetnik i lekcija domaćem tržištu da će morati da razvijaju nove metode i navike".
"Mislim da je odlično što je Fejsbuk prepoznao Srbiju kao dobro test tržište... Srbija, po pitanju korišćenja i infrastrukture interneta, spada u vrlo visoko razvijene zemlje, a malo smo tržište. Nadam se da će što više međunarodnih kompanija to prepoznati u skorije vreme i verujem da Fejsbuk nije slučajno odabrao da nas svrsta u šest test tržišta gde je primenjeno ovo poslednje testiranje".
To će, predviđa ona, povremeno praviti neke pometnje, ali može doneti i puno toga dobrog i korisnicima i, eventualno, našoj IT industriji. "Sve u svemu, ovaj krug testiranja je prošao. Čini se da su i domaći brendova i Fejsbuk dosta toga naučili iz toga, pa ćemo videti kako će primeniti to znanje", zaključila je Radišić.