Studenti Univerziteta savezne države Merilend u okviru programa "Mreža za očuvanje hrane" prikupljaju ostatke hrane u trpezariji i dostavljaju lokalnim bankama hrane
Prema najnovijim izveštajima, gotovo 16 hiljada dece u svetu umre svakog dana od bolesti povezanih sa nedostatkom hrane. Čak i bogate zemlje pate od tog problema. Gotovo 15 odsto domaćinstava u Sjedinjenim Državama se bori da obezbedi hranu. Istovremeno, Amerikanci bacaju 40 odsto hrane. Da bi se rešio taj dvostruki problem – glad i traćenje hrane – grupa studenata je pokrenula program koji se proširio na celu zemlju.
Student Merilendskog univerziteta Ben Sajmon i njegove kolege, nisu mogli da se pomire sa bacanjem dobre hrane u njihovom kampusu.
„Suština je to što smo zapazili da se višak hrane iz naše trpezarije na kraju dana baci. Sastali smo se sa onima koji tu rade i pitali ih da li se slažu da hranu, umesto da se baci, nekom poklonimo. Odmah su pristali.“
Pre nekih 18 meseci, studenti su započeli program koji su nazvali Mreža za očuvanje hrane. Svake večeri, u trpezariju dolaze dobrovoljci da pokupe sve što je ostalo i dostave lokalnim prihvatilištima i bankama hrane.
„Kada smo počeli, prikupljali smo nešto više nego sada, što znači negde od 45 do 90 kilograma hrane dnevno.“
Do sada su poklonili više od 23 tone hrane koja bi inače bila bačena u đubre. Količina hrane koja se baca je takođe smanjena kada su nadležni na univerzitetu iz trpezarija uklonii poslužavnike, kaže kuvar Rob Fahi.
„Ne upotrebljavamo poslužavnike, jer se pokazalo da će studenti da ih napune. Ovako nose samo tanjire i mogu da sipaju samo ono što u njih može da stane. Posle mogu da se vrate u red i dobiju još hrane ako hoće. Time se sprečava traćenje hrane.“
Širom zemlje, svake godine se straći hrana u vrednosti od 165 milijardi dolara, prema podacima Saveta za zaštitu nacionalnih resursa. Portparol saveta, Bob Kifi, kaže da je to otprilike 40 odsto ukupno proizvedene hrane.
„Ako bismo mogli da smanjimo otpad u zemlji za 15 odsto, mogli bismo da nahranimo 25 miliona gladnih Amerikanaca. To je velika dobit. To je ono što rade programi kao što je Mreža za očuvanje hrane.
Centar za hrišćanski život je jedan od korisnika ovih studentskih napora, kaže stariji pastor Ben Slaj.
„Zaprepašćujuće je kada vidite kako ovi studenti ulažu sopstveno vreme, svoja vozila i lični novac za benzin, u programe kao što je ovaj. Svake nedelje možemo ovom hranom da nahranimo verovatno više od stotinu ljudi.“
Mreža za očuvanje hrane Merilendskog univerziteta sada ima 200 dobrovoljaca i program se proširio na još 18 škola širom zemlje.
„Želeo bih da se za pet godina tih 18 filijala poveća na hiljadu. A kada jednog dana budemo imali Naciju za očuvanje hrane u svakom univerzitetskom kampu u Americi, hteli bismo to da proširimo i na restorane i farme.“
Dobrovoljci su uvereni da je to moguće.
Student Merilendskog univerziteta Ben Sajmon i njegove kolege, nisu mogli da se pomire sa bacanjem dobre hrane u njihovom kampusu.
„Suština je to što smo zapazili da se višak hrane iz naše trpezarije na kraju dana baci. Sastali smo se sa onima koji tu rade i pitali ih da li se slažu da hranu, umesto da se baci, nekom poklonimo. Odmah su pristali.“
Pre nekih 18 meseci, studenti su započeli program koji su nazvali Mreža za očuvanje hrane. Svake večeri, u trpezariju dolaze dobrovoljci da pokupe sve što je ostalo i dostave lokalnim prihvatilištima i bankama hrane.
„Kada smo počeli, prikupljali smo nešto više nego sada, što znači negde od 45 do 90 kilograma hrane dnevno.“
Do sada su poklonili više od 23 tone hrane koja bi inače bila bačena u đubre. Količina hrane koja se baca je takođe smanjena kada su nadležni na univerzitetu iz trpezarija uklonii poslužavnike, kaže kuvar Rob Fahi.
„Ne upotrebljavamo poslužavnike, jer se pokazalo da će studenti da ih napune. Ovako nose samo tanjire i mogu da sipaju samo ono što u njih može da stane. Posle mogu da se vrate u red i dobiju još hrane ako hoće. Time se sprečava traćenje hrane.“
Širom zemlje, svake godine se straći hrana u vrednosti od 165 milijardi dolara, prema podacima Saveta za zaštitu nacionalnih resursa. Portparol saveta, Bob Kifi, kaže da je to otprilike 40 odsto ukupno proizvedene hrane.
„Ako bismo mogli da smanjimo otpad u zemlji za 15 odsto, mogli bismo da nahranimo 25 miliona gladnih Amerikanaca. To je velika dobit. To je ono što rade programi kao što je Mreža za očuvanje hrane.
Centar za hrišćanski život je jedan od korisnika ovih studentskih napora, kaže stariji pastor Ben Slaj.
„Zaprepašćujuće je kada vidite kako ovi studenti ulažu sopstveno vreme, svoja vozila i lični novac za benzin, u programe kao što je ovaj. Svake nedelje možemo ovom hranom da nahranimo verovatno više od stotinu ljudi.“
Mreža za očuvanje hrane Merilendskog univerziteta sada ima 200 dobrovoljaca i program se proširio na još 18 škola širom zemlje.
„Želeo bih da se za pet godina tih 18 filijala poveća na hiljadu. A kada jednog dana budemo imali Naciju za očuvanje hrane u svakom univerzitetskom kampu u Americi, hteli bismo to da proširimo i na restorane i farme.“
Dobrovoljci su uvereni da je to moguće.