Film “Trideset trojica” Patriše Rigen je dramatizacija stvarnog dogadjaja iz 2010. – nesreće u Čileu kada se stotinu godina star rudnik bakra i zlata San Hoze urušio nad glavama 33 rudara, koji su ostali zarobljeni 700 metara ispod zemlje. Film pokušava da prikaže 69 dana agonije zatrpanih rudara, kao i njihovih porodica, na površini zemlje.
Trideset troje rudara, za koje je nedostatak bezbednosti redovni deo života, počinje dugo, naporno spuštanje u dubine zemlje a gledaoci znaju da im preti katastrofa. Posle rušenja tunela, rudari se sklanjaju u “utočište” – prostor širok pet metara, sagradjen da smesti 30 ljudi. Imaju zalihe hrane za tri dana. Antonio Banderas glumi Maria Sepulvedu.
“On je čovek koji je uspostavio neki red tamo dole I pokušao da produži život svima što više može uz minimalne resurse na raspolaganju.”
Film je podeljen na dva izolovana sveta – pećinu u kojoj su rudari, gde glad i očaj ustupaju mesto vatrenim molitvama, i “Kamp nade”, improvizovano naselje očajnih porodica ispred zatrpanog ulaska u rudnik.
Maria Segovia, sestra jednog od rudara, ima ključnu ulogu u spasilačkim operacijama na površini, baš kao što Mario Sepulveda ima u dubinama rudnika. Dobitnica Oskara Žilijet Binoš glumi Mariu.
“Nju su prozvali gradonačelnicom Kampa nade. Ona je bila sila od koje je sve počelo. Morala sam da pokažem za vrlo kratko vreme, u nekoliko scena, da je snaga tih žena zaista doprinela tome da se pokrene plan I spasu rudari.”
Pod pritiskom svetskih medija, čileanska vlada je nastavila da kopa. Posle 17 dana, bušilica je uspela da se probije. Film se od tog trenutka koncentriše na tehnički komplikovanu i opasnu operaciju izvlačenja rudara na površinu, jednog po jednog.
Trideset trojica se odvija kao film katastrofe. Dok specijalni efekti i ljudska drama unutar i izvan rudnika doprinose tenziji, težinu ovoj produkciji pre svega daju uspomene na stvarnu nesreću i medjunarodnu spasilačku operaciju pre pet godina. Film se ne bavi mnogo razvojem karaktera. Osim Sepulvede i Segovije, ne saznajemo mnogo o ostalim protagonistima. Film takodje ne objašnjava zbog čega ti ljudi nisu dobili nikakvu odštetu niti šta je čileanska vlada preduzela od tada da unapredi bezbednost u svojim rudnicima.