U okviru danas otvorenog Festivala demokratije, prva tema kojom su se bavili učesnici ove trodnevne manifestacije je pitanje finansiranja izborne kampanje i kako je upozoreno, u tom procesu najveće stranke su dominantne i u iznosu koji dobijaju iz javnih sredstava, što se automatski preliva i na kampanju.
Po rečima Pavla Dimitrijevića iz CRTE, kako bi se izborna utakmica učinila ravnopravnijom zakonski bi trebalo razdvojiti sredstva namenjena za redovan rad od sredstava namenjenih za izbornu kampanju.
Ne propustite: Poslanici više brinu o partijskim, nego o interesima građanaNa pitanje koliko je tema finansiranja kampanje deo pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, u izjavi za Glas Amerike Dimitrijević otkriva da su se predstavnici stranaka u razgovorima na Fakultetu političkih nauka vrlo malo bavili ovim pitanjima:
"Ono što je pravo pitanje je da li neko ko dominantno vrši vlast - da li i u kojoj meri upotrebljava različite druge kanale da bi obezbedio sredstva za kampanju, da li je koriste različiti fondovi i konkursi koji se raspisuju tokom kampanje, da li tu ima zloupotreba. To su sve pitanja koja treba da interesuju javnost, ali još više treba da interesuju i nadležne, odnos tužilaštva pre svega", rekao je Dimitrijević.
Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Jovana Marović iz podgoričke Politikon mreže je ocenila da je veliki problem u tome što građani i dobar deo javnosti u Crnoj Gori nemaju poverenje u Agenciju za sprečavanje korupcije.
Ne propustite: Razgovori o izbornim uslovima bez dela opozicijeAgencija, kako je rekla Marović, u Crnoj Gori služi kao servis koji samo objavljuje podatke sa računa državnih organa i političkih partija u toku i pre izbora, a ne kontroliše ih. Slučaj "koverta" je najbolji dokaz, kaže Marović:
"Javnost je, međutim, zahtevala odgovor, međunarodna zajednica je zahtevala odgovor. I onda se Agencija, tek nakon nekih sedam dana, proglasila za nadležnu i utvrdila prekršajnu odgovornost. Dakle, to vam je u sedam dana Agencija je prvo nenadležna, a onda posle sedam dana nadležna, zbog toga što DPS je došao do zaključka da nešto ipak mora da se desi. I da je najlakše udariti po džepu", istakla je Marović.
Kako je dodao Dimitrijević, situacija u Srbiji je vrlo slična - Agencija, kako je dodao, samo kontroliše da li su sredstva i prihodi stranaka dovoljno dobro prikazani u izveštaju, da li je došlo do prekoračenja kada je reč o zakonskom maksimumu u prilozima i da li postoje računovodstvena neslaganja i ukoliko postoje podnosi prekršajne prijave.
Agencija radi samo formalnu kontrolu dostavljenih izveštaja političkih subjekata, kaže Dimitrijević.