Fiskalni savet Srbije procenjuje da će budžetski suficit u 2018. iznositi oko 35 milijardi dinara, ili 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). U izveštaju "Fiskalna i ekonomska kretanja u 2018. i preporuke za budžet 2019.", prema oceni saveta, javni dug se približava bezbednijoj zoni od 50 posto BDP-a, delom zbog boljih fiskalnih rezultata, ali još više zbog velike revizije privrednog rasta naviše.
Za 2019. godinu planiran je deficit od 0,5 odsto BDP, što će, po mišljenju Saveta, osloboditi 400-450 miliona evra raspoloživih sredstava za fiskalni podsticaj privrednom rastu. Polovina iznosa trebalo bi da bude usmerena za rast javnih investicija, dok bi polovina trebalo direktno da se usmeri ka privredi kroz smanjenje poreskog opterećenja na rad sa 63 na 60 odsto. Prioritet treba da bude i trajno uređenje penzijskog sistema i sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru.
“U 2019. potrebno je i moguće je povećati javne investicije za 300 miliona evra, na oko četiri odsto BDP, kroz ulaganje u putnu i železničku infrastrukturu i u zaštitu životne sredine,” rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović. Kako je objasnio, Srbija je zbog niskih investicija u oblasti životne sredine među najzagađenijim zemljama.
Petrović ukazuje da su potrebne ogromne investicije države u ovoj oblasti u narednih 10 do 15 godina, što nameću i pregovori o članstvu u EU. Savet preporučuje da se budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine dogodine učetvorostruči - sa pet na 20 milijardi dinara.
Prostor koji se javlja za sledeću godinu u budžetu treba iskoristiti za povećanje javnih investicija i unutar toga naročiti za povećanje investicija u zaštiti životne sredine jer je tu, kaže" situacija katastrofalna i sledi nam period ogromnih investicija od 10 milijardi evra u tom sektoru".
On je ponovio stav Fiskalnog saveta da su povećanje plata i penzija loš način za povećanje BDP i objašnjava da stimulisanje potrošnje preko plata i penzija daje samo kratkoročni i mali efekat na rast privrede.
"Rast privrede mogu samo da guraju javne investicije koje treba povećati. Takođe, rast mogu da guraju i investicije privatnog sektora. Način da država tome doprinese jeste da smanji opterećenja na plate u privatnom sektoru,” smatra Petrović.
Realno bi bilo da plate u javnom sektoru budu uvećane za šest do sedam procenata za koliko će nominalno biti uvećan BDP Srbije naredne godine, rekao je Petrović i porućio da bi povećanje trebalo prvo da dobiju oni resori koji najviše zaostaju u visini primanja, poput zdravstva.
Fiskalni savet preporučuje delimično ukidanje zabrane zapošljavanja i ciljano zapošljavanje, napominjući da je za pet godina u Srbiji 18.000 zaposlenih manje i da nema previše ukupno zaposlenih u državnom sektoru.
Kako napominju, zabrana zapošljavanja je za posledicu imala rast privremeno-povremenih i sličnih angažmana i narušavanje strukture zaposlenosti, pri čemu su "hronični i nedopustivi manjkovi u nekim sektorima, kao što su zdravstvo, Poreska uprava, ekologija, pristupanje EU u poljoprivredi".